(SANITIZED)BOOKLET ON BLOOD TRANSFUSION BELGRADE YUGOSLAVIA(SANITIZED)

• Document Type: CREST
• Collection: General CIA Records
• Document Number (FOIA) /ESDN (CREST): CIA-RDP80T00246A005000100001-4
• Release Decision: RIPPUB
• Original Classification: C
• Document Page Count: 85
• Document Creation Date: December 21, 2016
• Document Release Date: June 27, 2008
• Sequence Number: 1
• Publication Date: December 2, 1958
• Content Type: MEMO

 S A D R Z A J
Dr P. Jerina-Lah: KLINICKA PRIMENA FRAKCIIA PLAZME . . . 3
Dr Olga Litricin i dr Vera Damjanovic: UPOTREBA FIBRIN - FILMA U
OFTA LM OLO G IJ I . . . . . . . . . . . 11
Dr V. Pesjic: PRILOG LECENJU HIPOPROTEINEMIJA KOD CIROZA I
NEFROZA . . . . . . . . . . . . . . . 17
J. PajeviE, dr B. Simonovic, D. Durovic: REZULTATI ISPITIVANJA MO-
GUCNOSTI KONZERVACIJE ERITROC!TA NA NISKIM TEMPERA-
TURAMA . . . . . . . . . . . . . . . 22
Dr Mirjana Latal-Duan&6: SLUCAJ POLIAGLUTINABILNOSTI . . . 26
Aleksandar Mitrovic: IZDVAJANJE NESPECIFICNOG ANTITELA IZ SA-
LIVE NESEKRETORA . . . . . . . . . . . . 29
Alcksandar Mitrovic: ANTI-At ANTITELO U SERUMU PASA . 32
Lj. Kostic-Todorovic, dr B. Simonovic, S. Brajovic, V. Tihi: MIKROIMUNO-
ELEKTROFOREZA . . . . . . . . . . . . . 34
Or Zoran Rolovic: PRIMENA KRVI I KRVNIH DERIVATA U LECENJU
HEMOFILIJE . . . . . . . . . . . . . . 39
V. Grozdanic, dr B. Simonovic: NEKI PROBLEMI U VEZI PIROGENOH
MATERIJA I IZVODENJA PIROGENOG TESTA . . . . . 45
Mr Milan Lukic: NEKI PROBLEMI GUMENOG MATERIJALA ZA TRANS-
FUZIJU . . . . . . . . . . . . . . . . 54
PITANJE MED UNA RODNE STANDARDJZACIJ E TRANSFUZISKE
OPREME . . . . 67
PROPISI 0 SLUZBI TRANSFUZUE KRVI U NR SRBIJI . . . . . 72
PRIKAZI KNJIGA . . . . . . . . . . . . . . . 77
SAOPSTENJE 0 STRUCNOM SASTANKU TRANSFUZIOLOGA . . 80
 BILTEN
TRANSFUZIJE
Puk. prof. Isidor Papo, prof. Stanoje Stefanovic,
potpukovnik dr Vladimir Vuletin, dr Paula Lah,
dr Artur Polak, dr Miran HoEevar, dr Branimir Simonovic
SAVEZNA KOMISIJA ZA TRANSFUZIJU KRVI
BEOGRAD
Jul - 1958
 BILTEN TRANSFUZIJE
Broj 4 - Septembar 1957
Dr 1. Tadier: Zivot trombocita kod hipersplenizma
Dr Z. Rolovid: Odredivanje antihemofilidnog faktora a antihemofilfdnoj i su-
voj plazmi
Dr B. Dinid: Orijentaciona titracija aglutinina u krvi davalaca radi dobijanja
test-seruma ABO
V. Tihi, dr B. Simonovid: Elektroforetska-slika seruma i plazme normalnih
zamoraca
D. Durovid, dr B. Simonovid: Sadriaj natrijuma i kalijuma u suvoj plazmi
Prof. P. Moureau: Opasni univerzalni davalac
Dr P. Jerina-Lah, dr D. Letid: Zna6aj gama-glbbulina u 'klinidkoj upotrebi
Dr P. Jerina-Lah: Gama-globulin v za"stiti od poliomijelita J. Spuiid, A. Zwcers, V. Tihi, B. Simonovid: Senzibilizacija na proteine krvi
i dekstran
Mr ph. N. Radovanovid: Pripremanje, fibrinogena za intravenoznu primenu
Dr Z. Rolovid: Intravenozna primena -fibrinogena kod hemoragidnih sindroma
Mr ph. N. Radovanovid: Pasterizovani rastvor proteina paazme
Organizacija davalaca i sluiba prikupljanja krvi u nekim centrima za transfu-
ziju krvi u inostranstvu
Neki podaci iz godi'snjih izveStaja ustanova za transfuziju u Jugoslaviji
Prikazi knjiga
Novosti
SaopIItenja
Broj 5 - Maj 1958
Dr B. Radojdid, dr B. Dinid: Imunotrombocitopenije
Dr P. Jerina-Lah: Smetnje odnosno neprilike koje se mogu pojaviti u vezi sa
transfuzijom
Cr A. Polak i dr M. Fi`ser-Herman: Ispitivanje serumskih proteina kod nehemolitidkih
transfuzionih smetnji
Dr Lierka Glonar: Anti-Rh senzibiliiacija
Dr Miran Hodevar: Problematika dobijanja anti-Rh seruma
Dr B. Simonovid, dr S. Dimitrijevid, B. Simonovid, A. Mitrovid. V. Tihi: Raspodela
krvnih grupa u Jugoslaviji
Dr B. Simonovid, N. Radovanovid, V. Tihi: Elektroforetska slika proteina plazme
Dr V. Pesid i dr B. Simonovid: Elektroforetske promene proteina u plazmi kod dece
obolele od tuberkuloze
Dr M. Dekleva: Elektroforetska slika kod parazitarnih crevnih oboljenja
Biohemisko odeljenjc: Rezultati kontrole suve plazme
V. Krznarid: Analiza godis"njih izve"staja ustanova za transfuziju u FNRJ 1957 god.
Dr B. Dinid: VI Kongres evropskog dru"stva za hematologiju
N. Radovanovid: Izve'staj sa simpozijuma sKrvni derivati i krvni zamenicia
Izdaje: Savezna komisija za transfuziju krvi. - Odgovorni urednik: dr Branimir
Simonovi6, Svetosavska rd. 39, Beograd. - Urednis"tvo: Zavod za transfuziju krvi NRS,
Svetosavska W. 39.
 KLINICKA PRIMENA FRAKCIJA PLAZME
Dr P. Jerina-Lah
Moderna nauka o transfuziji krvi nastoji da iz pune krvi izdvoji
pojedine njene sastojke - frakcije, kako bi se mogle primenjivati u izo-
llovanom stanju vec prema ppotrebama organizma; time postizemo odgo-
varajuce lecenje i stedimo skupocen lek kao to je Ijudska krv. Vec u
Drugom svetskom ratu, a naroctto u vremenu iza rata, tehnika frakcio-
nisanja se znatno usavrsila i istovremeno toliko pojednostavila, da dams
sve vece ustanove transfuzije skoro u svim zemljama spremaju frakcije
krvi za laboratoriske iii terapeutske svrhe.
(0 Gama-globulinu i antihemofilie`noj plazmi pisano je u br. 4 Biltena; mi
P.emo u ovom napisu dopuniti podatke o Albuminu iznesene u Biltenu 1954 godine,
kao i podatke o produktima fibrina i trombina, koji su zapravo dopuna clancima o
fibrinogenu Biltena br. 4).
Albumin se sprema u 20% soluciji u dozama od 125 ccm; rastvor
je sterilan i apirogen. Osmotski pritisak u plazmi proizvode elektroliti i
belancevine plazme, all je albumin u stvaranju pritiska najvazniji, prvo,
to je nosilac 80% od ukupnog osmotskog pritiska u plazmi (125 ccm
20% albumina je ekvivalentno 450 ccm plazme), a drugo, to je njegova
molekula veca od elektrolita pa se vie zadr ava u krvotoku. Viskoznost 20%
albumina jednaka je viskoznosti venske krvi sa hematokritom 25; to sma-
njena viskoznost olaks"ava intravensku primenu. Sto se ti& elektrolita, u
rastvoru albumina uglavnom je zastupljen natrijum pos"to ga ima u samom
albuminu, potom u natrijevom mandalatu, koji se dodaje kao stabilizator, i
uferu, koji se upotrebljava za postizanje neutralnosti solucije (pH 7,2).
Uupno ima natrijuma u rastvoru albumina koji spremaju razne ustanove
u raznim zemljama od 2,25 do 8,10 grama na litar. Pri spravljanju solu-
cije albumin nastojimo da sadrzisto manje natrijuma, narocito zbog
primene pri lecenju nefroza i ciroza, kod kojih je on nepozeljan. Nag
albumin ima oko 2,7 grama natrijuma na 1 litar, znaci da jednom dozom
 od 125 ccm bolesnik prima .prose6no 0,34 grama natrijuma. Albumin se
stabilizuje prilikom produkcije 10 casova no 60?C. Rok upotrebe je 3 do
5 godina.
Cuvanje albumina nije potrebno ba"s no temperaturi od 0"C. Dovoljna
je temperatura od +4 do +8?C, odnosno temperatura hladnih podrum-
skih prostorija. Albumin se primenjuje bez odredivanja krvnih grupa.
Zavod transfuzije u Beogradu proizvodi albumin od 1955 Bodine.
Prvi klinicki opiti albumina vrs"eni so u Americi 1941, a 1942 godine vec
po6inje redovna proizvodnja za americku vojsku.
Najvaznije dejstvo albumina u organizmu je ss"to I g albumina veie
no sebe, prema raznim autorima, 13 do 20 g vode bilo do ju je dobio
zajedno sa albuminom, bilo do ju albumin privlacei iz ekstravaskularne
recnosti; zbog toga je i hematokrit, uzgred receno, sniien posle infuzije
albumina a povecan volumen plazme. Prema L e u t s c h e r-u i T h o r n-u,
povecanje volumena plazme posle infuzije I doze albumina iznosi 25 do
30%, a koloidno-osmotski pritisak se ppoveca za 10 do 20%. Isti autori
tvrde, do albumin napus"ta plazmu u toku 48 csasova, all do ne biva kvan-
titativno izlueen u mokraci, odnosno do se odnos albumin-globulin u
izlucenoj mokraci ne povecava. Pri proucavanju sudbine intravenski pri-
menjenog albumina, E c k a r d i sar. so utvrdili do se albumin zadrzava u
krvotoku dune od 48 h, do difunduje iz krvotoka u limfu, ostaje u ravno-
tezi so albuminom u krvi i do biva postepeno razlozen u aminokiseline
koje se ukljuce u metabolizam proteina tkiva. E b e r t,' Stead, C o u r-
n and zakljucuju no osnovu hemodilucije do se albumin zadrzava u krvo-
toku do 6 sari posle davanja. E c It a r d, no osnovu eksperimenata, za-
srupa gledite do dnevna dozy od 37,5 grama albumina intravenski odgo-
vara odrzavanju bilansa azota kod normalnih osoba pod uslovom do je
infundirani albumin jedini izvor azota; dalje, do 37,5 grams intravenski
unetog albumina mote biti zamenjeno so 50 grama albumina primljenog
per os. Thorn je primetio, u slu&ju peroralnog davanja albumina ci-
roticarima, do diureza kod njih po6inje nekoliko dana kasnije u upore-
denju so onima koji so go primili intravenozno. Smatra se do se intraven-
ski primljen albumin vise pretvara u protoplazmu nego ako je data pla-
zma. (Ovo poslednje ispitano je no grupi bolesnika so osteoporozom, pa
se donekle ne moze smatrati uops"tenom cinjenicom).
Dejsrvo unesenog albumina je, dakle, trojako: a) pos"ro veie no sebe
vodu, albumin pretstavlja sredsrvo za povecanje volumena krvi; b) une-
seni albumin se nagomilava u tkivima kao nutritivno sredsrvo, a pos"to su
dnevnc potrebe proteina 13 grama, to jednom dozom albumina pokri-
vamo dnevne potrebe proteina uo,ps"te, jer hipoproreinemije so uglavnom
hipoalbuminemije; c) pri primeni albumina kod nefroza i ciroza albumin
povecava volumen plazme i time dovodi do povecanja glomerularne fil-
tracije i povecanja diureze, ss"to je poieljno kod ascita. Istovremeno do-
lazi do ispravljanja hipoalbuminemije, a time i do poboljanja stanja pa-
renhima jetre i bubrega, odnosno do poboljs"anja njihove funkcije.
 Od pocerka proizvodnje, u 1955 godini, do danas nas" Zavod je
izdao oko 2500 boca albumina koje so primenjene na 30 do 50 raznih
odeljenja i klinika.
Albumin je, .prema podacima odnosnih odeljenja, primenjivan kod
hirurskih slucajeva, tl. kod s"oka, traume, opekotina, za ispravljanje hipo-
volemije, odnosno hemokoncentracije, to se ,podudara sa podacima iz li-
terature. Smatramo da se lekari u navedenim slucajevima ipak vise opre-
deljuju za upotrebu pone krvi i plazme, prvo,sto im le obicna transfu-
zija vine poznata i, drugo, to je kod tih slucajeva potrebno podizanje
hemoglobina i broja eritrocita. Ali pritom ne smemo zaboraviti na .prak-
ticnost pakovanja albumina za masovnu upotrebu. Mi smo videli da le
telina i zapremina pakovanja kompleta plazme 5 puta veca od odgova-
rajuce kolicine albumina, a s"ta to razlika pretstavlja za avionske posiljke
ne treba ni isticati. Nije onda nimalo cudno da su neke zapadne armije
desantnim jedinicama, mornarici i u vazduhoplovstvu, dodeljivale albu-
min umesto krvi i plazme. Preimucstvo albumina je i u tome sto mole u
slucajevima hitnosti biti primenjen u toku 3-10 minuta (Amer. annija).
Vecu grupu, od dosad navedene za potrebe hitne pomoci, pretsrav-
Ijaju oboljenja sa hipoproteinemijom, bilo kod hirurskih, ginekolos"kih ili
pedijatriskih slucajeva, bilo kod nefroze ili ciroze. Medu najcesce nave-
denim dijagnozama vidimo pri pregledu prispelih izves"taja da je albumin
primenjivan kod hipoproteinemije karcinoma, ehinokoka, benignih tu-
mora, kod hronicnih odnosno gnojnih holecistita, odnosno kod sprecenog
uzimanja proteina hranom (usled smetnji ili operacrje na jednjaku ili na
drugim delovima intestinalnog trakta), kod raznih fistula creva i kod
akutnog hemoragicnog pankreatita. U slucajevima hippoproteinemije usled
malignih oboljenja vredno ga je davati samo kod bolesnika kod kojih je
predvidena operativna terapija, ill je sa uspehom izvrseno otstranjenle tu-
mora, odnosno, bolje receno, ne treba ga trossiti kod beznadeznih sluca-
jeva ops"teg stanja, jet je albumin skup i izraden iz ]judske krvi.
Postoje vec iskustva i sa davanjem albumina per os, odnosno son-
dom. Na Decjoj klinici u Beogradu (doc. dr 2ujovi6) izvrseni so sledeci
opiti: dvanaestoro atroficne dece (napr. 16 meseci staro Bete tezilo je
7450 g, od 9 meseci 5000 g, a od 8 meseci 3800 g itd.) dobijala su albu-
min per os i sva su imala uz hipoproteinemiju i neko interkurentno oho-
Ijenje (kao eksudativnu dijatezu, bronhit, ekcem, vicium cordis itd.).
Deca so primala pored dijetalne ishrane i vitamin ali ne plazmu i trans-
fuziju krvi. Albumin je davan per os bez korigensa u kolicinama I do
6 kafenih kasika dnevno, i to 7, 14 pa 24 dana uzastopce. Deca su. dakle,
dobijala dnevno 1 do 2 ?g albumina na kilogram telesne tezine. Albumin
su deca, osim u dva slucaja, dobro podnela uz vidno poboljs"anje klinic-
keg stanja, i prosecno su dobijala u tezini dnevno 50 grama.
Na Hirurs"koj klinici VMA albumin je primenjivan sondoin kod
6 bolesnika sa jednom od sledecih dijagnoza: Stenosis oesofagi, fistula
stercolaris i kod psihoneurotickih stanja, kad bolesnik odbija svako pri-
manje hrane. Bolesnici so dnevno primali I do 2 doze albumina. Prema
 klinitkim podacima bolesnici so belie reagovali na davanje albumina nego
na transfuzije, jer je posle prethodnog davanja transfuzije krvi i plazme
nivo proteina ad 5 g sa oko 10 davanja albumina brio popravljen na nor-
malne vrednosti.
Napominjemo da uz redovnu ,produkciju sterilnog albumina uvek
naide poneka pirogena serija, -koja mole da se depirogenizuje ponovnim
precis"tavanjem, ali se sa koristu mote gpotrebiti za davanje per as,
ili sondom, u primerima koje smo naveli.
T h o r n i saradnici imali su najbolje uspehe posle davanja albu-
mina kod ciroznih bolesnika sa edemima, niskim nivoom proteina bez
retencije azota, sa normalnim krvnim pritiskom. Uspesi su .perzistirali
iako se prestalo sa davanjem albumina. - Naprotiv, P a t e k je kod vie
slucajeva imao suprotne rezultate, bez efekta kod bolesnika sa cirozom
koje je lecio 3 do 16 dana; albumin je, .po, njegovom miljenju, tak pre-
ssao u ascit. - P e t e r s d o r f je kod dve normalne osobe posle pri-
mene 25% albumina nais"ao cak na antidiuretsko delovanje albumina. -
K u n k e l je objavio vrlo duge serije lecsenja albuminom, i to ad 4 do
80 jedinica, kod 17 bolesnika, od kojih je njih 14 imalo ascit, i .postigao
je diurezu; pored davanja albumina bolesnici su primali visoku vitamin-
sku i proteinsku hranu bez ogranicenja soli. Nije opazio razliku izmedu
davanja albumina sa visokini i sa niskim sadrzajem natrijuma. Bolesnici
sa izrazenom portalnom opstrukcijom i dugotrajnim ascitom pokazali so
se najotpornijt u pogledu izazivanja diureze, najbolje su reagovali bole-
snici sa niskim serum-albuminom i ascitom, narocito posle infektivnog
hepatita. Bolesnici su se dalelco bolje osetali i povetavali apetit. A r m-
s t r o n g i Gibson imali su paralelne rezultate i smatraju da P a t e k
i drugi nisu imali povoljne rezultate, jer so obradivali bolesnike sa dugo-
trajmm (9 do 24 meseca) zastarelim ascitom, odnosno ss"to su pri lecenju
davali ,premale doze. - Prema ispitivanju K e y s-a i G o v a e r t s-a,
nije iznenadujuta pojava da posle davanja albumina kod ciroza ponekad
dolazi do diureze bez povecanja cirlculisuteg albumina, ili obrnuto, to
bi moglo ukazati na to da dejstvo albumina nije samo it smislu vezivanja
vode, nego i u smislu promenjene limfne drenaze, odnosno u promenje-
nom portalnom pritisku. Koju ulo$u igra albumin kod edema i diureze
nije joss potpuno rasvetljeno, kao sto mje preci"steno ni pitanje da li je
propustanje albumina kod nefroza uzrok povetane propustljivosti albu-
mina prilikom glomerularne filtracije, ili je uzrok poremetenje tubula koji.
dovoljno ne apsorbuju albumin. - Pitanje dejstva albumina bite verovatno
vise ispitano pomotu kontrole izotopima. (0 efekru Icienja ciroza i ne-:
froza vidi clanak dr Periss"it).
Albumin se daje obicno dnevno I do 2 doze od 125 ccm (20%),
tj. oko I g na kilogram reline. Davanje albumina treba izvoditi vrlo po-
lagano, tako da infuzija traje najmanje 45 minuta, odnosno daje se 20 kapi
na mint, a ?poieljno je joss laganije. Time izbegavamo preopteretenje
krvotoka, na sta moramo obratiti mnogo vise paznje kod srcanih bole-
snika; insuficijencija miokarda je kontraindikacija za davanje albumina.
 Kliniceka primena frakcija plazme 7
Polagano davanje preporucu a se i zbog eventualne pravovremene inter-
vencije u slucaju da u toku davanja albumina primetimo reakciju, to
mole biti slucaj kod svake infuzije. Da bi se obezbedilo polagano davanje
a ujedno unela tecnost, napr. kod dehidratisanih bolesnika, albumin mo-
iemo davati sa rastvorom glikoze; fiziolos"ki rastvor NaC1 ne treba do-
davati gde postoje edemi iii drupe kontraindikacije za unos'senje natrijuma.
Obicno se dale u navedenim slucajevima I litar tecnosti na 1 do 2 doze
alhumina. Albumin se primenjuje intravenski, nema smisla davati ga in-
tramuskularno mada so ga neki autori, prema literaturi, davali cak intra-
peritoncalno.
Komplikacije pri davanju albumina mogu biti sledece: usled para-
ienskog davanja mogu nastati infiltrati na mestu punkcije; albumin mote
is prouzrolcuje i pirogene reakcije u slucaju da produkt nije apirogen ili
la sadrzi osim albumina joss' izvesne frakcije; preopterecenje krvotoka
koje smatramo najtezim odrazava se dispnejom, glavoboljom, edemom
pluca, itd. Opisane so reakcije usled senzibilizacije, kao i krvarenje iz
ozledenih sudova usled povecanja volumena plazme, ako prethodno nismo
zaustavili krvarenje. White navodi cak slucajeve embolije zbog naglo
povecanog volumena krvi posle davanja albumina kod operisanih bole-
snika. Albuminom se ne prenosi infektivni hepatit.
Od albumina kod nas pripremljenog, od 2500 doza primenjenih na
raznim odeljenjima, imali smo oko 16 reakcija koje su vremenski nejed-
nako rasporedene. Na prvih 1400 doza (1955 i 1956 god.) bilo je 12 re-
akcija, dok je kod daljih 1100 (od pocetka 1957 dosada) bilo 3. Medu
prvima bib je tes'skih sedam a medu poslednjim dve. (Holandski autor
K r i j n e n navodi na 13.000 transfuzija albumina 30 reakcija; White,
SAD, na 1945 doza 22 temperaturne reakcije). Ne bismo mogli tvrditi
da je uzrok toj razlici toliko oboljss'ana proizvodnja - jer nam je me-
toda .pripremanja ista od poeetka spravljanja albumina - nego da se
vie radi o vecim iskustvima u davanju albumina, kao i o brizljivijem po-
stavljanju indikacija i kontraindikacija. Ako analiziramo reakcije, vidimo
da je u nekoliko slucajeva dos'slo do izvesnih znakova preopterecenja'krvo-
toka; u jednom slucaju do hematemeze, odnosno krvarenja iz variksa jed-
njaka. U nekoliko slucajeva davanje albumina moralo se prekinuti, let so
se pojavili izvesni znaci anafilakticnog ss'oka; koprivnjaca se pojavila kod
5 od navedenih slucajeva. Iskustva su pokazala da se vis'e ocekuju anafi-
Iakticke pojave kod bolesnika sa cirozom nego sa nefrozom, jer je oss'te-
cena jetra vise sklona da proizvodi antitela.
Nass'e miss'ljenje, kao i mnogi podaci iz literature, ukazuju da moze
nastupiti senzibilizacija posle davanja krvi i njenih produkata, kaosto je
i albumin. Belancevina krvi, iako le humanog porekla, moze prema opste
primljenom shvatanju prouzrokovati senzibilizaciju; mi smo videli da se
reakcija javlja cess'ce kod ponovnih davanja nego kod prvih davanja albu-
mina. 0 povoljnom dejstvu antihistaminika u smislu smanjenja tih vrsta
reakcija danas govore iskustva pa se moze pre davanja albumina prime-
njivati antihistaminika, narocito kod ponovnih davanja albumina i tezih
 disproteinemija. Samo po sebi se razume da adekvatna terapija reakcija
mora biti primenjena odmah elm se pojave prvi znaci. U ovoj terapiji
nikako ne treba izostaviti hidrokortizon.
PRODUKTI FIBRINOGENA I TROMBINA
ZA LOKALNU PRIMENU
Fibrinska pcna
Fibrinska pena ))'e produkt fibrinogena i trombina, a pretstavlja sun-
derastu masu fibrinskih vlakana velike povrs"ine; fibrin naime zaustavlja
sitna krvarenja, gde savovima i ligaturama nije moguce zaustaviti krvav-
Ijenje, odnosno pomaze fiksiranje graftova kod raznih plastika. Fibrinska
pena je pakovana sterilno u suvom stanju. Neposredno pre gpotrebe na-
tapamo je fiziologkim rastvorom ili, jog bolje, rastvorom trombina. (Na-
stojimo da uz fibrinsku penu paltujemo i suv trombin cija bi solucija
sluzila za otapanje, all to uvek ne uspevamo jer je produkcija trombina
iz covecje plazme minimalna). Fibrinsku penu, dok je u suvom stanju,
mozemo u slucaju da je sterilnost pakovanja narussena, presterilisati. Fi-
brinskom penom ne prenosi se virus infektivnog hepatita jer se steri-
lise na 1500.
0 efikasnosti upotrebe fibrinske pene poticu podaci iz Amerike joss
za vreme Drugog svetskog rata (produkcija firme Morrison C. Singer,
autori Corell, White). Osim u slucajevima koje cemo navesti o primeni
nose fibrinske pene, u literaturi se navode podaci jog" o upotrebi fibrinske
pene za tamponiranje supljina kod prostatektomije (Defoort), kod tora-
koplastike (Linden, Hedberg) kod operacija parenhimatoznih organa
(Pinscher, Light) i ekstirpacije rektuma (Jenkins).
Slicno fibrinskoj peni mote se napraviti i zelatinska pena (napr.
Spongostan, Danska). Upotreba zelatinske pene je opisana u mnogim
literaturama.
Dosada je upotrebljeno u raznim ustanovama u zemlji od 1955 go-
dine oko 2500 komada u nagg"em Zavodu proizvedene fibrinske pene.
Uglavnom se primenjivala kod neurohirurkih operacija (za tamponiranje
postoperativnih loza, za pokrivanje defekata sinusa), kod otorinolaringo-
los"kih (za punjenje cavum tvm,pani posle timpanoplastike ili masteidek-
tomije), kod ortopedskih (za zaustavljanje krvarenja iz kosti), i kod gi-
nekolos"kih operacija (za hemostazu pri vaginalnim plastikama). U stoma-
tologiji mogu se tamponirati s"upijine prilikom vecih krvarenja posle va-
denja zuba.
Fibrinska pena se resorbuje; kod obdukcionog materijala posle
3 dana nalazila se jog na lieu mesta, dok se posle 7 do 8 dana nisu videli
vise ostaci (Neurohirurska klinika Beograd). Slucajeva infekcije prema
primljenim izves"tajima nije bilo, kao ni smernji zbog nedovoljne resorp-
cije pene.
 Fibrinski film
Fibrinski film je istog sastava kao fibrinska pena; napravljen je od
fibrinogena i trombina specljalnom metodom kao elastiena, prozirna su?-
stanca; njezin apsorbiditet zavisi od tehnike izrade. Slican film se moze
takode napraviti iz ielatinske mase. Upotrebu takvog filma opisuju mnogi
autori i firme (Busch, Hansen, Ferrosan - Danska).
B a i I y, I n graham so upotrebljavali fibrinski film za plastiku
dure umesto ranije upotrebljavanog materijala od gutaperke, metala, fa-
scie late. Eng.leska literacura navodi vec u 1946 godini rezultate primene
fibrinskog filma, a kojeg je izradio Kekwick, kod neurohirurskih opera-
cija u Londonu. Izmedu fibrinskog filma i okolnih tkiva, mime, ne swore
se suvisne athezije i kad se film apsorbuje nova membrana stvorena iz
uras"cujucih krvnih sudova i tkiva pokriva defekt u duri.
Autori L o z n e r i D e a v e r pisali so o primeni plazme-trombina
kao nacinu fiksacije transplantata bez sva, odnosno zavoja; trombin grus"a,
naime, plazmu za nekofiko minuta, i to se dejstvo koristi za stvaranje
fibrinskog filma in situ; mesto transplantacije odnosno ranjavanja koic
pospemo, naime, plazmom i trombinom.
Fibrinski film se kod nas loss ne priprema mada su prethodni opiti
u toku, all se ima izvesnog iskustva sa stavljanjem fibrinskog filma in situ
pri lecenju ocsne roinjace (o cemu ce bid reci u sledecem clanku doe.
dr. Litricin).
Trombina, zbog manjih kvantitativnih kolicina u plazmi, kao ssto, je
vec reeeno, ne spremamo mnogo; da bi se, prema podacima iz literature,
upotrebljavao za posipanje prlhkom sitnih krvavljenja tkiva odnosno ra-
njenih mesta koie, trebalo bi ga spremati iz govede plazme. Takode ne-
mamo iskustva ni sa primenom trombina peroralno, ili u zglob, o &mu
takode .pisu strani autori.
Zakljudak
Opisana su za terapiju vaina fiziolos"ka svojstva albumina, fibrinske
pent i fibrinskog filma; izneseni su podaci iz literature o njihovoj primeni,
kao i izvestaji o primeni albumina (2500 doza) i fibrinske pene (2500 ko-
mad'a) proizvedene u Zavodu transfuzije Beograd.*
* (Zavod transfuzije u Beogradu zahvaljuje doe. dr Litricin (Obna klinika,
Beograd), asist. dr Peri"sic (Interna klinika A, Beograd) na dostavljenim prilo-
zima o klinickoi primeni albumina, odnosno fibrinskog flma, cija zapaianja u ce-
losti objavljujemo; zahvaljujemo takode za saop'stene podatke dr Mike'su i dr Labosu
(bolnica Banja Luka), doe. dr Zujovic (Pedijatriska ?klinika Beograd), majoru dr Re-
bormseku (VMA), anoteci KliniEke bolnice Ljubljana, Internoj klinici Skoplje, i osta-
lim odeljenjima i lekarima koji obave"stavaju nas Zavod o primeni frakcija plazme).
 Berner Kolloquium: Die Chemie der menschlichen Bluteiweise 1956.
Gibson: Blood and Bloodderivatives USA.
Stefanovic: Bolesti jetre, Med. knjiga, 1956.
Lancet, 16 mart 1957.
Le Sang, Ne 1/56.
Materijal i dokumentacija za kurseve transfuzije pri nacionalnom centru trans-
fuzije u Parizu.
Le Scalpel, Ne 42, okt. 1949.
Bitten transfuzije, 1954.
White-Weinstein: Blood derivatives and substitutes - Williams a. Willkins.
Acta Scandinavica, fast. V, vol. XCVII.
Surgical Newsletter, 1952.
Acta Pharmacologica, Copenhagen 194713.
CLINICAL APPLICATION OF ALBUMIN AND FIBRIN PREPARATS
Dr. P. Jerina-Lah
In the article the author described physiological characteristic of albumin,
fibrin foam and fibrin film, important for the therapy. He also gave data from the
literature on the application of these products, as well as results obtained from
hospitals on the application of albumins (2.500 doses) and fibrin foam (2.500 pieces)
which were prepared in the Blood transfusion institute in Belgrad.
 !Qinika za one bolesti Medicinskog fakulteta u Beogradu
Upravnik: Prof. dr V. 6avka
UPOTREBA FIBRIN-FILMA U OFTALMOLOGIJI
Dr Olga Litrijin i Dr Vera Damjanovit
Istrazivanja, koja so potrebe Drugog svetskog rata osobito ubrzala,
dovela su do izdvajanja .pojedinih frakcija krvne plazme i odredivanja
njihovog hemiskog sastava. Od mnogobrojnih frakcija za nas so od inte-
resa trombin i fibrinogen. Ovi sastavni delovi plazme uvedeni so u tera-
pisku upotrebu raznih grana medicine. Njihova se upotreba osniva, prvo,
na cinjenici da in situ vesta6ki stvoreni fibrin mote da deluje hemosta-
ti6no, a, zatim na osobini da pretstavlja >fizioloski lepak ili tutkaloserije< zeceva. Pod >>serijom<
mi ,podrazumevamo 5 zeceva, koje upotrebljavamo u glavnoj kontroli, i
pet rezervnih koji bi bili upotrebljem u eventualnim ponovnim ispitiva-
njima. Smanjivanje broja zeceva od 5 na manje, ne samo da nema naucne
osnove, vec more dovesti do pogres""nog interpretiranja rezultata. Uosta-
lom, i statisticki, pored toga i biolo"ski, mote se dokazati da je ispravnije
raditi sa vecim brojem zeceva. U tome je USA farmakopeja daleko isprav-
nija negoli oni proeisi koji prcdlazu smanjivanje broja zivotinja. Meau-
tim, ukoliko bioloski postoji verovatnoca o individualnom reagovanju
poiedinih rasa zeceva, ipak u svakodnevnoj praksi, gde se svakodnevno
vrse ispitivanja pirogenih materija, nije moguce izvrs"iti selekciju bas" ona-
kvih zeceva kakvi so nam potrebni (albino). Zato ce onaj ko radi rutin-
ski svakako biti prinuden da se zadovolji i sa nekom drugom rasom od
propisane. Ukoliko akademska diskusija ukazuje na to, praksa pokazuje
da le oval momenat od veoma malog prakti6nog znacaja i da ne bi tre-
balo da taj razlog ometa normalno sprovoaenje testa. Za praksu je daleko
vainije da imamo zdrave zivotinje i da pazimo odakle ih nabavljamo.
Svakako je veliki nedostatak neposedovanje velike farme koja bi davala
ispravne zivotinje. Uzimanje ze&va iz farmi nekih instituta pokazalo je
da se dosta cesto dobijaju vec obradivani zecevi, koji vo svim .propt-
sima izgledaju normalni, ali kada se vrs"e dublja ispitivanla seruma ispo-
stavija se da su ti zecevi vec imunizovani. U nekim ispitivanjima, od pre
nekoliko godina, mi smo kod jedne serije od 20 zeceva pronas"li veomi
uvecanu gama-frakciju i ispitivanjima dos"li do zakljucka da su se zivo-
tinje seljakale od instituta do instituta.
Pitanje merenja temperature kod zeceva usmereno je u dva pravca:
1) cime meriti i 2) kako meriti? Mora se istaci da je u tome od bitne
vaznosti da se zivotinje pre-svega naviknu na merenje temperature, dok
je sve ostalo daleko manje vaznije. Navikavanje zivotinja mora ici ne
 samo a pravcu merenja temperature, vec i navikavanja na novu ishranu,
novu sredinu i nov ljudski personal. Radi toga, pre negosto pocnemo
s radom na novim zivotinjama, ostavljamo ih da se navikavaju najmanje
nedelju dana. Posle toga sledi trodnevno cetvorostruko merenje tempe-
rature (u intervalima od po 1 sat). Nismo nas"li nikakvu razliku izmedu
staklenog i elektricnog termometra. Elektricni ima samo to prednost to
usgtedi dosta vremena, all je veoma nepogodan pri visokim varijacijama
spoljne temperature. S druge strane, ako je neko vec kontrolisao kablove
ovoga termometra, videce da postoji >individualna< razlika (tj. otstu-
panle) ti temperamrama svakog odredenog kabla. Zbog toga nam se cini
da su stakleni termometri daleko pogodniji, iako merenje njima iziskujc
dosta vremena.
Veoma je vaino da jedna ista osoba obavlja merenje temperature.
Ta osoba treba da ima srednjemedicinsko obrazovanje i da voli zivotinje.
S v a k. a osoba n c m o i e sa istom vernoss"cu da izvede opit, kao
osoba koja zna s"ta je pirogena reakcija (i cak ju je mozda videla na nekom
odeljenju), i ako ne voli zivotinje i ne pokazuje ljubav prema njima.
Treba podvuci da an zivotinje osetljive i na ovaj momenat 1 da o njemu
treba voditi i tekako racunati.
Pri pripremi materijala za pirogena kontrolu treba, pre svega, vo-
diti racuna da on ne bude izvor pirogene reakcije kod zivotinie. Zato
igle, brizgalice i destilat koji se upotrebl)java za pranje materijala treba
da su besprekorni. Mnogo ce biti lake ako se za ovo upotrebe staklene
termorezistentne brizgalice, all svako maltretiranje visokim temperaturama
dovodi do os"tecenja materijala. Pri ubrizgavanju materijala za ispitivanje
treba biti oprezan i davati ga veoma lagano. Mi nismo primetili nikakvo
preoptereEenje krvotoka, ako je injiciranje izvodeno od iskusne osobe.
Zato svi propisi i predvidaju vreme ubrizgavanja jednog preparata. Isto
tako an ne slaiemo sa nekima koji vrs"e probu sa destilovanom vodom.
Nije nam pri citanju takvih rezultata jasno da li je stvarno radeno sa de-
stilovanom vodom, ih u nekoj modifikaciji. Destilovana voda s v a k a k o
i z a z i v a h e m o I i z u eritrocita zeceva usled vec odavno poznatih
biofizickih fenomena. Mi ne ispitujemo des t i I o van u v o d u, vec
fiziolos"ki rastvor koji je nacinjen od nje.
U interpretaciji rezultata, kako >normalne< temperature pre ubri-
zgavanja rastvora tako i kasnije posle injekcije, mi izbegavamo racunsko
zbrojavanje i delenje. tim je jedan zec, koji ranije nije
pokazivao nicega abnormalnog, reagovao povisse-
njem temperature, ogled ponavljamo na novih pet
z e c e v a. Ovakav sistem rada otkrio nam je svoje velike prednosti.
Smatramo da nije logicno da se prostom racunicom moie oduzeti jedan
skok temperature ;preko normale.
Najzad, trebalo bi istaci da se i u nas"oj i inostranoj literaturi istice
bojazan da zec nije slucajno dao > nenormalnoabnormalnimt< ,povis"enjem tempera-
ture, daleko je manje opasan po primaoca i on igra vise ekonomsku ulogu
(odbacivanje jedne serije preparata) nego medicinsku. Daleko je opasnije
ako zivotinja ne reaguje posle opltnog ubrizgavanja jet se time mole
desiti da se jedan ?plrogeni preparat izda kao apirogen.
1. Broj bivotinja: serija od 5 zebeva, za ponovnu kontrolu isto toliko.
Aklimatizacija bivotinja: 7-10 Jana.
Rasa: najbolje albino, inace prema uslovima.
Rok upotrebe bivotinje: sedam dana od prve injekcije.
Korro!a temperature pre opita: tri dana uzastopce, c`etiri puts dnevno it ra-
zmacima od jednog sata.
Specijalna predostrobnost: kontrola $ivotinja na zdravstveno stanje, skotnost
itd. Eventualno elektroforetska slika proteina serums.
Izdvajanje muijaka od ienki.
Povremeno davanje sulfamida.
11. Ubrizgavnnje: veoma lagano, 10 cent za 5 minuta.
Doziranje: kristaloidni i koloidni rastvori 10 ccm/kg.
Proteini plazme 2 ccmtkg.
Ostali proteinski rastvori: dozirati tako da procenat proteina odgovara pro-
centu u plazmi.
Merenje temperature: jedan sat pre ubrizgavanja, jedan sat posle i jog dva
merenja nakon ovog poslednjeg, u razmacima od 1 sata.
Interprelacija rezultata: skok temperature iznad maksimalnog skoka kod
j e d n o g z e c a: a) za kristaloidne otopine od 0,60 navi"se; za plazma-proteine 1,10.
Potvrda: an novoj seriji od 5 zeceva.
Ubelebavanje rezultata (protokol): to prostije i prakticnije; poseban protokol
za radcne, poseban za neradene zivotinje.
Specijalne predostrobnosti: prilikom doziranja preparata za ubrizgavanje voditi
rabuna o toleranciji.
Prilikom ubrizgavanja destilovane vode voditi racuna da li nije nastupila he-
moliza zeejih eritrocita.
111. Specijalne mere prilikom i pre kentrole:
Pirogenu kontrolu treba, po mogucstvu, da radi ista osoba.
Za svaku seriju izradenog i pirogen-kontrolisanog preparata potrebna jo i kli-
nicka potvrda.
Za rad upotrebijavati staklene brizgalice sterilisane an 1800, u slubaju nemo-
gucnosti sav materijal za pirogen kontrolu pripremati po propisima spremanja ma-
terijala za transfuziju.
Zivotinje nabavljati po mogucnosti sa iste farme.
Na kraju bismo rekli da Jugoslovensku farmakopeju II svakako treba
dopuniti sa propisima o ispitivanju pirogenog materijala. Smatramo da
je bitno donosenje propisa, da se ova kontrola obavezno
radi za svaku seriju pri.premljenog preparata, na-
rocito za intravenoznu primenu, bez obzira gde se
on pripravlja.
 Approved For Release 2008/06/27 : CIA-RDP80TOO246AO05000100001-4
Pirogene materije i izvodenje pirogenog testa
Zakljudak
Posto Jugoslovenska farmakopeja ne sadrii jogs propise o ispitivanju
pirogenosti materijala za infuzije, odnosno rastvora in infuzije, autori
iznose svoj prilog diskusiji za adendum Jugoslovenske farmakopeje po
istom pitanju, i to na bazi vis"egodifnjih vlastitih iskustava.
SOME PROBLEMS OF PYROGENIC TEST
Mr. Grozdani6, Dr. Simonovic
As the modem Yugoslav Pharmacopeia has not yet directions for the inve-
stigation about the pyrogenic test for infusion materials, the authors give their
contribution to the discussion for )addendum Pharmacopeact of this question, based
on personal experience and observation of several years.
 NEKI PROBLEMI GUMENOG MATERIJALA
ZA TRANSFUZIJU -;
Mr Milan. f j. Lukil
Uporedo sa povecanjeni broja datih transfuzija krvi i njenih deri-
vata javllaju se, pored ostalih, i problemi u vezi sa gumenom materijom
za.::transffuzisku opremu: Za dobro ,poznate nezgode; kad fto so prolazna
urtikarija i- razne druge alergicne polave'koje obic"no-prolaze bez ikakvih
'opasnosti,>RekordaSaveBaxterSifarmaRekorda>Save>ReltordaliberalnihBaxterMinimalni uslovis (izdati od Saveznog zavoda za narodno
zdravlje. v. >Nar. zdravljea 1-2'57) svakako da su neonhodni u sprovodenju prvih
mera za pobolj`sanje sluibe transfuzije i kao takve treba pozdraviti. Oni, kao po-
detni, imaju svakako nedostataka, all bududi da su prvi treba to shvatiti i kasnija
praksa donee potrebne ispravke.
Dr B. S.
 Approved For Release 2008/06/27 : CIA-RDP80T00246AO05000100001-4
PRAVILNIK 0 OSNIVANJU, ORGANIZACIJI I RADU
USTANOVA ZA TRANSFUZIJU KRVI
Na osnovu iSlana 1 Uredbe o dono`senju . republickih propisa o organizaciji
zdravstvenih ustanova (>Sluibeni list FNRJe br. 16/54), Savet za narodno zdravlje
Narodne Republike Srbije donosi
PRAVILNIK
O OSNIVANJU, ORGANIZACUI I RADU USTANOVA
ZA TRANSFUZIJU KRVI
Opste odredbe
Clan I
Kabineti za transfuziju krvi, stanice za transfuziju krvi i Zavod za transfu-
ziju krvi (u daljem tekstu: kabineti, stanice i Zavod) so ustanove za transfuziju krvi
koje vrsse poslove u vezi sa prikupljanjem, raspodelom i preradom Ijudske krvi, pro-
izvoda od Ijudske krvi i zamenika plazme.
Clan 2
Kabineti se mogu obrazovati u bolnicama, i to u mestima gde postoji stanica
za transfuziju krvi iii Zavod za transfuziju krvi.
Kahinet je organizaciona jedinica bolnice.
Kabinet se obrazuje po prethodno pribavljenom strucnom misljenju Zavoda
za transfuziju krvi.
Clan 3
Stanicu za transfuziju krvi obrazuju zdravstvene ustanove kao svoju organiza-
cionu jedinicu.
Stanica se obrazuje po prethodno pribavljenom strucnom mi?ljenju Saveta-za
narodno zdravlje Narodne Republike Srbije.
Clan 4
Zavod za transfuziju .krvi je samostalna zdravstvena ustanova osnovana od
fzvr'snog vela NR Srbije.
Clan 5
Ustanove za transfuziju krvi mogu se osnivati, odnosno obrazovati ako so
prethodno obezbedene prostorije, utedaji i ostala oprema, finansiska sredstva i strucni
kadrovi potrebni za normalan rad ustanove.
Clan 6
Kabinet ima sledece zadatke:
- da vr"si prikupljanje Ijudske krvi, prvenstveno od srodnika i poznanika
bolcsnika;
- da dostavlja krv radi obrade stanici za transfuziju krvi;
- da cuva prikupljenu krv za potrebe bolnice u Eijem se sastavu nalazi;
- da dostavlja izve'staje o radu odredenim ustanovama i organima.
Pored navedenih zadataka, kabinet vodi evidenciju o datim transfuzijama i
prati kvalitetno sprovodenje transfuzije u bolnici kojoj pripada.
 Approved For Release 2008/06/27 : CIA-RDP80TOO246AO05000100001-4
Clan 7
Kabinet je duian da obezbedi tehnidko i strucno sprovodenje transfuzije krvi
u bolnici, p koju svrhu ima u dovoljnim kolidinama: sistema za transfuziju krvi, za-
menika za plazmu - fizioloski rastvor, dekstroze, dekstrana i dr., suve plazme, frak-
cijeplazme, seruma za odredivanje ABO i Rh krvnih grupa j potrebnog.materijala
za-istraiivanje antitela.
Clan 8
Pripremljena krv, koja se duva u kabinetu, mora se upotrebiti u roku od
10 Jana. Po isteku ovog roka, kabinet lsalje krv teritorijalno nadleinoj stanici, odno-
mo Zavodu. Krv se mole uputiti i pre ovog roka stanici ili Zavddu u sludaju da se
ista.pojavljuje kao vilak. kako bi-je stanica odnosno Zavod na vreme upotrebili.
Stanica ima sledede zadatke:
- da prikuplja davaoce krvi a mestu i bliioj okolini;
- da priprema konzervisanu krv prikupljenu od dobrovoljnih davalaca, kao
1 od-rodbine i prijatelja bolesnika, u saradnji sa Crvenim krstom, odnosno sazdrav-
stv^nim osobljem ustanove u koioj se bolesnik ledi;
-- da cbraduj- i cuva prikupljenu krv;
- da priprema pribor za konzervisanje krvi:
- da proizvodi, no potrebi, sredstva za zamenu plazme (fiziolo`ski rastvor
i glikozu);
da saraduje sa zdra4stvenim ustanovama i da im pruia strudnu pomod u
pogledu obezbedenja uslova za pravilno rukovanje i upotrebu Ijudske krvi i proizvoda
od Ijudske krvi; .
-,de dostavlja izvdstaje o radu odredenim ustanovama i organima.
Clan 10
Stanica morn imati dovoljne kolidine sistema za davanje transfuzije krvi.
Pored toga stanica mora da ima: suvu plazmu, frakcije plazme i rain
test-serume.
Zavod ima sledede zadatke:
-.-.da organizuje i prikuplja Ijudsku krv, da priprema i preraduje prikupljenu
krv 1 da proizvodi sredstva za zamenu plazme;
- da snabdeva zdravstvcne ustanove ljudskom krvlju, proizvodima od krvi i
sredstvima za njihovu zamenu;
- da obrazuje rezerve stabilnih proizvoda od krvi;
- da priprema goiove pribore za transfuziju krvi-za potrebe stanica, kabineta
i bolnica; - -
- da pruia strudnu pomod stanicama i kabinetima;
- da organizuje i odriava kurseve za strucno osposobljavanje medicinskog
osoblja na poslovima pripremanja, prerade i upotrebe Ijudske krvi za potrebe ledenja;
- da saraduje sa zdravstvenim ustanovama;
- da radi na unanredenju sluibe transfuzije krvi;
- da obraduje statistidki materijal primljen od stanica i kabineta i' da ga
dostavlja odredenim ustanovama i organima.
Clan 12
Radi ostvarivanja zadataka iz prethodnog dlana i uspelnog vr`senja poslova
predvidenih ovim pravilnikom, Zavod ima pravo i duznost:
- da od zdravstvenih ustanova, u dijem sastavu postoje kabineti i stanice,
trait obavestenje i statistidke podatke o njihovom radu;
 - da ostvaruje uvid u ustanove za transfuziju krvi na teritoriji NR Srhije
pod kojim uslovima buvaju, obraduju i stavljaju u promet proizvode koji sluie za
transfuziju krvi;
-da stavlja eventualne primedbe zdravstvenoj ustanovi u vezi sa radom sta-
nice ili kabineta; -
- da organu koji vr"si nadzor nad radom zdravstvene ustanove u kojoj po-
stoji kabinet ili stanica, predlaie preduzimanje odgovarajucih mera radi obezbedenja
njihovog pravilnog funkcionisanja.
Clan 13
Uzimanje krvi yr?i se od lica koje je dobrovoljno na to pristalo.
Uzimanje krvi vr"si se pod uslovima koji su odredeni resenjem Komisije za
lokove pri Saveznom zavodu za narodtio zdravlje br. 116/57.
Uzimanje krvi od davalaca vrli iskljucivo lekar ill posebno osposobljena lice
sa srednjom- medicinskom skolom pod nadzorom lekara.
Clan 15
Svaki prijavljeni davalac, bez obzira da Ii mu je uzeta krv ili nije, mora se
cvidcntirati u administrativnom orotokolu i zdravstvenom listu davalaca. Davaocu od
kojeg-je uzeta krv obavezno se izdaje potvrda o datoj krvi u vidu legitimacije, za-
hvalnice i sl.
Clan 16
Krv se mole davati licu kome je potrebna saran nakon prethodnog odredivanja
krvne_. grupe primacca i davaoca i nakon proverene unakrsne probe. Krvna grupa se
edreduje po pravilu u ustanovama za transfuziju krvi, a u bolnickim odeljenjima od
strane osoblja koje je za to osposobljeno na posebnim kursevima.
' Clan 17 -
U prikupljanju davalaca krvi ustanove za transfuziju krvi saraduju sa organi-
zacijama Jugosloveuskog crvenog krsta.
Kabincti i stanice imaju prostorije i opremu prema spisku koji se daje u pri-
logu i koji je sastavni deo ovog pravilnika.
Clan 19
Kabinetom rukovodi lekar koji je za ovu sluibu osposobljen na posebnom kursu.
Na poslovima kabineta lekar mole raditi i pored svoje redovne duinosti.
Pored lekara, kabinet treba da ima najmanje jednog Iekarskog pomocnika ospo-
sobljenog na posebnom kursu za rad u kabinetu.
 Clan 20
Stanicom rukovodi lekar koji je osposobljen za rad u sluibi transfuzije krvi.
Pored lekara stanica treba da ima najmanje dva lekarska poiiodnika osposo-
bljena na posebnom kursu za rad u stanici.
Zavodom rukovodi upravnik Zavoda koji mora biti lekar sa vi3egodiiinjom
praksom u sluibi transfuzije krvi.
Broj osoblja potrebnog za rad Zavoda utvrduje se sistematizacijom radnih mesta.
Clan 22
U svrhu standardnosti i obezbedenja kvaliteta materijala ustanove za transfu-
ziju krvi duine su da se u pogledu glavnih osobina i oblika pribora pridriavaju odre-
denih uputstava koja ce se naknadno propisati.
Ustaneve za transfuziju krvi moraju se pridriavati odredenih programa
(aplazma-programs) donetih od strane nadleinih organa. U ovu svrhu stanice za
transfuziju krvi duine su da u zajednici sa Zavodom utvrduju godi3nje planove ko-
riscenja terena koii ce obradivati mobilne ekipe Zavoda, odnosno stanica.
Plan republiiSkog doprinosa za odredene programe (aplazma-programs) utvr-
duje Saver za narodno zdravlje NR Srbije na predlog Zavoda.
Stanice i druge zdravstvene -ustanove so duine da prulaju pomoc mobinim
ekipama Zavoda koje so prvenstveno zaduiene za ostvarenje utvrdenih programa
(splazma-programat).
Clan 24
Pored ustanova za transfuziju krvi. ostale zdravstvene ustanove buvaju pro-
izvode od krvi rod nadzorom lekara.
Upravljanje, finansiranje, kao i nadzor nad strucnim radom kabineta, stanica
i Zavoda vr'si se po postojecim propisima.
Clan 26
Postojeci kabineti, stanice i Zavod svoju organizaciju i rad imaju saobraziti
odredbama ovog pravilnika u roku od jedne godine po-njegovom stupanju na snagu.
Clan 27 Ovaj oravlnik stupa na snagu danom objavljivanja u sSluibenom glasniku
Narodne Republike Srbijet.
Broj 5498/57 Pretsednik
(SI. glasnik NRS hr. 7/58) Saveta za narodno zdravlje NR Srbije
U Beogradu, 30 januara 1958 god. Dr lovan CekiE, s. r.
 P. Chevallier, A. Fiehrer: DES NOUVEAUX SYNDROMES HEMORRA-?
GIQUES - LA DYSPROTHROMBIE (Novi hemoragicni sindromi - disprotrom-
binemije); Masson et Cie, Paris, 1957.
Autori su u ovoj monografiji obradili sindrome koji nastaju kao posledica
poremedaja It faze koagulacije, odnosno formiranja trombina.
U predgovoru je istaknuto da se pod terminom disprotrombije podrazumevaju
svc one hemoragicne pojave koje karakteri'se produ5.eno Quick-ovo protrombinsko
vreme, za koje se danas zna da nije samo funkcija nivoa protrombina ved i koncen-
tracije dva druga faktora, konvertina i akcelerina.
S obzirom na ova saznanja o formiranju trombina, danas se cesto govori o
pro:rombinskoj aktivnosti neke plazme, podrazumevajudi pod tim sve faktore od
kojih zavisi to aktivnost. Disprotrombinemije obuhvataju one hemoragicne sindrome
kod kojih je smanjena protrombinska aktivnost.
S:o strana ove monografije obuhvataju sledede glave:
a) Podelu disprotrombinemija (esencijalne i sekundarne);
b) Klinicke pojave u vezi sa njima;
c) Biolo"sko+koagulacione testove za diferencijaciju;
d) Neka teoretska razmatranja, i
e) Terapiju.
Pcdela disprotrombinemija na esencijalne, koje sat retke, i sekundarne, koje
an ce`sde. data je veoma pregledno i didakticno. Dat je i pregled koji omoguduje brzu
dijagnozu disprotrombinemija.
I pored ne"sto pretencioznog naslova, monografija pretstavlja dobar prirucnik
za onoga koji se bavi problemima koagulacije kako zbog svoje preglednosti, tako i
opseine bibliografije.
Dr loran Rolovic
PAPER ELECTROPHORESIS. Ed. for the Ciba Foundation: G. E. W. Wol-
stenholme, E. C. P. Millar; J. & A. Churchill LTD, London, 1956, str. 224, cena 35 s.
Knjiga pretstavlja referate sa sastanka skoro svih najeminentnijih pretstavnika
po pitanju papirne elektroforeze. Sastanak je odrian od 27 do 29 jula 1955 god.,
i mada je proslo dosta vremena i neke stvari iz referata dosta napredovale, ipak
knjiga pretstavlja bazu kako za pocetnike tako i za one koji su na ovom polju
napredovali.
U svome referatu W. Grassmann iznosi op?te metode papirne elektroforeze
i njenu primenu u medicinske i biohemiske svrhe, pri emu je prodiskutovao o ne-
kim prednostima i nedostacima metode. Diskutujudi o tipovima aparatura, on pred-
vidd bududnost elektroforezi visoke voltaic i elektroforezi sa papirnom zavesom.
 J. de Wael iznosi rezultate ispitivanja kod oboljenja pasa. E. M. Abdel-Wahab,
V. H. Ress, D. J. R. Laurence ispitivanja A/G odnosa i referi"su da je posle bojenja
amide-iivarcom oval odnos iznosio 1.7. J. C. White, G. H. Bearen, M. Elis so izneli
metode ispitivanja hemoglobina, dok H. Laurell saopstava ispitivanja uticaja ACTH
i kortizona na nolisaharid koji se vezuje za protein, kao i kod izvesnih oboljenja.
E. Koiw detalino saopstava svoju metodu papirne elektroforeze.
Fizikchemiske osnove papirne elektroforeze i njihov uticaj na tip aparata
iznco je H. Svensson, a J. de Wael je iznco uticaj evaporacije i difuzije na razvijanje
proteins na papiru.
Analizu materijala dobivenog na papiru izneli su E. M. Crook i N. H. Martin.
O uticaju ramih faktora na dobijanje i prorabun vrednosti iz proteinskih kri-
vulja govorili su H. G. McDonald i S. Chr. Sommerfelt.
O bojama i bojenju lipoproteina referisali so G. Franglen i H. G. McDonald.
O perspektivama papirne elektroforeze govorio je E. 1. Durum.
Krajnji referat B. Kickhofena iznosi rezultate visokovoltaine elekroforezc.
I sami referati, kao i obimna diskusija o njima interesantni su zbog nauSno-
kritiiikih anal iza metode u celini, usoeha i nedostataka. NaroEita painja obrabena je
praktiinom znacaju. Pored cisto tehnickih teskoca sa kojima se srece svaki radnik u
laboratoriji, mogu se naci i iskustva koja ukazuju i an sasvim, naizgled, obibne de-
talje koji su od velikog uticaja na dobijanje ispravnih rezultata.
Knjiga mole biti od velike koristi svima onima koji se have papirnom
c.lektroforezom.
L. Hejhal-P. Firt: OTAZKY LECENI PRUDKEHO KRVACEN, Ed. Na-
kladatelstvi eeskoslovenske Akademie Ved, Praha, 1954, str. 299.
U svom delu, nagradenom od Cehoslovacke vlade, autori tretiraju probleme eti-
clogije pulmonalne staze i oada srcane radnje prilikom primene masivnih kolicina
krvi. Oni su ispitivali dejstvo natrijum-citrata, heparina i hipertonicnih rastvora gli-
koze i natrijum-hlorida, kao i razlike izmedu intravenozne i intraarterijalne pri-
mene krvi.
Pri ispitivanju transfuzije hepariniziranom krvi, oni nisu nagli razlike izmedu
intraarterijalnog i intravenoznog naiana davanja, all kada je krv sadriavala natrijum-
citrat, na"sli su da je intraarteriialni nariin boiji zbog direktnog toksibnog dejstva na-
trijum-citrata na desno srce prilikom brzog intravenoznog davanja. Eksperimentalnim
ispitivanjima oni so pokazali da se davanjem kalcijum-glukonata i novokaina uklanja
toksicno dejstvo natrijum-citrata koje je jako izraieno i pri brzoj intravenoznoj trans-
fuziji. Doziranjem su utvrdili da je naibolje dati preventivno 30 cent 10% kalcijum-
glukonata na svakih 500 cent transfundovane krvi, i to tako da se 15 cent ubrizga
pre transfuzije, 15 ccm posle datih 100 cm, i iza svakih sledecih 500 cent krvi jog
po 10 ccm. Injekciie kalcijuma treba davati lagano i neprekidno. Naroeito se prepo-
ruuje davanje kalcijuma kod hemoragija, jer so u takvim stanjima osobe daleko
podloinije negativnim uticajima citrisane krvi.
U pooledu dozirania krvi, smatraju da je potrebno davati onoliko koliko je iz-
cubljeno. Visak transfundirane krvi runic imati nezgodnih posledica (preopterecenje).
Kod posthemoragicnih anemija treba davati prolongirano transfuzije pune krvi ili
koncentrovanih eritrocita.
Autori podvlace znaEaj kontrole venskog pritiska. Stepen varijacije igra ulogu
u doziranju kalcijuma i regulaciji oticanja krvi. Svaki nagli skok treba kupirati da-
vanjem 5 ccm kalcijuma, time se za 10-15 minuta posle davanja kalcijuma postiie
povracaj pritiska na normalu za 10 do 15 sek. Ako se to ne postigne ni za 30 sekundi,
tada treba ili nrekinuti transfuziju ili dati jog kalcijuma. Transfuzija se mote nasta-
viti jedino ako je pritisak vracen an normalu, all ona tada mora biti sporija. Kon-
 ,cola venskog pritiska mora se nastaviti i posle zavr"setka transfuzije, cak i posle
2-3 rata, narocito ako se radi o srcanim bolesnicima.
$to se tice plazme. to pre transfuzije treba davati 15 ccm kalcijuma, posle da-
tih 100 ccm 25 ccm, a iza svakih daljih 500 cent jog po 15 ccm 1070 kalcijum-gliko-
nata. Ako venozni pritisak raste, davati 5 do 10 ccm.
8:o sc tic= 1%4 novokaina, njega treba davati 0,15 ccm na kilogram teiine, a u
tcku potrebno je infundirati 0,25% novokain 5 kapi/mint.
Zbog opasnosti od koagulacije i tromboze kalcijurn nikada no treba davati u
isti ekstremitet.
U daljim poglavljima autori diskutuju o vrednosti pojedinih zamenika za plazmu
i smatraju da pri ruci treba imati despecificiranu animalnu plazmu i dekstran.
U izlaganju o soku, oni smatraju da u slucaju zastoja srca usled hemoragija
tr-ba prc svega dati intraarterijalno transfuziju a zatim poku"sati druge metode. Ali ako
se pri tome daje citrisana krv, mora se davati kalcijum. Dodavanje hipertonicnih (40-
50%) rastvora dekstroze krvi mole biti 'stetno. Fibrilacija srca se takode sprecava da-
vanjem kalcijuma. Oticanje krvi, tj. brzina oticanja, zavisna je u prvom redu od prec-
nika igle. U slucaju prestanka srbane radnje, potrebno je omoguciti ne same inspira-
ciju vec i aktivnu ekspiraciju. Posle reanimacije intraarterijalna transfuzija nema pred-
nosti nad intravenoznom i zato treba nastaviti sa ovom poslednjom. -
 OBAVESTENJE USTANOVAMA
ODNOSNO SARADNICIMA TRANSFUZIJE
O STRUCNOib1 SASTANKU U 1958 GODINI
Obavettavarno Vas da ce se s t r u J n i s a s t a n a k lekara koji rode
it ustanovama transfuzije, odnosno lekara na klinikama i bolniJkim ode-
I)enjima koji se have probleminta transfuzije uopste, odriati poslednjih
meseci ove godine u sliJnoj organizaciji i opsegu kakav je bio sastanak
profile godine it Beogradu. Datum i mesto odriavanja sastanka objavite
se naknadno.
Teme na sastanku We uglavnont slobodne, ali je veoma po'aeljno
da svaki saradnik transfuzije razmotri da li raspolaie materijalom, odnosno
da li bi bio voljan da obradi insmtktivan materijal ~O d a v a o c it k r v i.v,
jer bi nu sastanku bilo tretirano pitanje davaoca (obrada davaoca it sta-
tistic1kont, zdravstvenom i socijalnom pogledu, dalje it pogledu granica
daawnja i visestrukog primanja krvi, kao i it pogledu postupanja zdrav-
stvenog radnika prema davaocu, itd.).
44lolimo Vas da na struJni sastanak i saradnju pozovete kako lekare
tako i fartnaceute koji rade na transfuziji ili se have problentima transfu-
zije it Vasoj ustanovi.
Isto tako Vas molhno da nam teme prijavite d o k r a j a a v g u-
s t a ove godine, kako hi se mogao sastaviti privremeni program sastanka
i sprovesti njegova organizacija.
 OBAVESTENJE PORUCIOCIMA
ODNOSNO CITAOCIMA BILTENA
BILTEN CE IZLAZITI PREMA DOSADASNJI,\I ISKUSTVI\MMA
2-3 PUTA GODISNJE.
UREDNISTVO CE SE TRUDITI, CLM SREDI FINANSISKA
PITANJA STAMPANJA, DA BILTEN IZLAZI STO REDOVNIJE,
BAR 2-3 MESECA JEDANPUT.
CENA BILTENA IZNOSI OKO 150 DINARA PO BROJU I
RACUN CE BITI DOSTAVLJEN PRETPLATNICIMA UZ SVAKI
BROJ.
UREDNISTVO MOLI PRETPLATNIKE DA
PRETPLATU POLAZU UREDNO.