NOVA BORBA

• Document Type: CREST
• Collection: General CIA Records
• Document Number (FOIA) /ESDN (CREST): CIA-RDP83-00415R004200080001-5
• Release Decision: RIPPUB
• Original Classification: R
• Document Page Count: 11
• Document Creation Date: December 16, 2016
• Document Release Date: October 29, 2004
• Sequence Number: 1
• Publication Date: February 8, 1950
• Content Type: REPORT

011
FORM NO.
MAY 1949
COUNTRY
SUBJECT
PLACE
ACQUIRED
DATE OF
ttbaltdet
INFO
51.61
t
Approved For Release 2005/04/22 : CIA-RDP83-00415R004200080001-5
CLASSIFICATION aJTIL) a
CENTRAL INTELLIGENCE AGENCY 25XIIZEPORT
INFORMATION REPORT CD NO.
Yugoslavia
Nova Borba
DATE DISTR.
NO. OF PAGES
INS MUIR Sit U WWII
ego
25X1
25X1
NO. OF ENCLS.
(LISTED BELOW)
SUPPLEMENT TO
REPORT NO.
8 Feb. 1950
1
THIS DOCUMENT CONTAINS INFORMATION AFFECTING THE NATIONAL DEFENSE
OF THE UNITED STATES WITHIN THE MEANING OF THE ESPIONAGE ACT 50
U. S. C.. 31 AND 32. AS AMENDED. ITS TRANSMISSION OR THE REVELATION
OF ITS CONTENTS IN ANY MANNER TO AN UNAUTHORIZED PERSON IS PRO.
HISITED BY LAW. REPRODUCTION OF THIS FORM IS PROHIBITED.
25X1
THIS IS UNEVALUATED INFORMATION
1. There is attached one copy of Nova Borba, NvAber 28, of 20
December 1949.
2. InfermIltion is desired from you concerning the need for continued
and future editions of this newspaper.
3. Although the covering document enclosing this newspaper is
classified Secret/Control, the newspaper itself is without
classification.
CLASSIFICATION ,c._;:_,Layr,u
STATE
NAVY
NSRB
DISTRIBUTION
ARMY
AIR
ORE
X
Approved For Release 2005/04/22 : CIA-RDP83-00415R004200080001-5
Proleteri sviju zentalja, ujedinite se!
Approved For Release 2005/04/2: CIA-RDP83-00415R004200080001-5
P:-.aTRICTED
Ho
ZASTAVOM INTE,RNACIONALIZMA
se
70-11 rodjendan druga Staljina praznik radnitke klase I IN wog tovetansiv#
MS.
CESTITKA JUGOSLOVENSKIH POLITEMI-
GRANATA U eEHOSLOVACKOJ
JOSIFU VISARIONOVICU - STALJINU
MOSKVA- KRE
ro
20 decembar 1949
21 decembar, 70-ti rodjendan
druga Staljina, pretvorio se
? veliki praznik medjunarodne
radnidke lactse, ditavog napred-
nog i miroljubivog dovedanstva.
Narodi SSSR na svom putu
u komunizam dodekuju ovu pro-
slavu sa pojaoanim naporima za
-nevidjeni porast ekonomske 4 po-
litidke modi sovjetske zemlje.
U zemljama narodne demokrati-
je proslava 70-og rod jendana
,druga Staljin,a dobila je lcarak-
ter snagnih opgtenarodnih mani-
festacija prijateljstva sa Boy jet-
skim Savezom. Radnici kapita-
listiakih zemalja proslavljaju
.rodjendan druga Staljina pod
parolom da de se boriti zajedno
sa Sovjetskom armijom 4 braniti
otadgbinu radnika 4 seljaka, ze-
.mlju socijalizma ? Sovjetski
Savez od agresije angloamerie-
imperijalista. Intelektialni
radnici: knjigevnici, slikari,
umetnici proslavljaju rodjendan
druga Staljina -pod parolom od-
brane slobode, nauke i kulture.
Komunistidke 4 radnidke par-
prihvatajudi odluke novem-
barskog zasedanja Informacio-
mog biroa, dodekaju 70-ti rodjen,-
dan druga Staljina pojadanom
mobilizacijom narodnih masa
u borbi za odrganje trajnog mira
u svetu, razoblidenje i onemogu-
adenje priprema angloameriokih
imperijalista za novi rat protiv
'SSSR i zemalja narodne demo-
kratije. Kroz beskompromisnu
borbu protiv desnih socijalista
titovskih faista uovr?duje se
jedinstvo radnidke kZase, koja
pretstavlja osnovnu snagu moo-
-nog pokreta za odbranst mira.
U,izrazima bezgranidne ljuba-
vi prema drugu Staljinu trudbe-
snici celog sveta izragavaju
Drag! drute Staljine,
Danas, kada Mayo napredno 1 mlroljubivo dovetanstvo slavi
70-ti rodjendan kao svoj veLiki praznik, kada je Vane ime po
imenom titave nage epohe ? staljinske epohe ? mi jugeslov
revolueionarnt politemigranti u bratskoj Cehoslovadkoj, gar
Vama najvedem prljatelju nagih naroda nage plamene pozd
I najtoplije telje.
Velika Oktobarska revolueija, na dijem telt' ste stajali V
besmrtnog Lenjina, pokazala je nagim narodima, kao i svirn
rodima sveta, put koji vodi iz varvarstva kapitalizma u socij
intr.
Crvena armija, stvorena, vaspitana I vodjena Vagim ge
razbila je Hitlerovu ratnu maginu i donela oslobodjenje i
narodima. Sa Vagim imenom na usnaina borili su se nag'
protiv fagistItkog okupatora. Zahvaljujudi oslobodllatkoj ulozt
Crvene armije stvoreni su prvl put uslov1 za istinsku nezavisnost
nage zemlje i izgradnju soeijalizma.
Naga narodi, prevarenl I izdati od bande angloameridluth gpijuna
ubica, tzgubili su slobodu koju an je obezbedio Sovjetski Savez
a naga zemlja je pretvorena u koloniju angloamerltkih imperijalista.
Stalna briga koju je vodila I vodi sovjetska vlada, Centralni
komitet SKP(b) i VI lidno, drue Staljine, o sudbini i bududnosti
naroda Jugoslavije uliva nelserpne snage komunistima, radnitkoj
klasi i radnirn masama nage zemlje u borbi za svrgavanje Titove
fagistitke bande, za vradanje nage zemlje u tabor zemalja koje na
dela sa SSSR izgradjuju socijalizam.
Nagt narodi, pod fagistitklm terorom gestapovske bande gpljuna
1 ublea, danas nemaju moguonosti da slobodno nnanifestuju svoju
nepokolebljivu i bezgrantenu ljubav prema Sovjetskom Savezu,
Boljgevidkoj partlji I Vama lidno, drag! druie Staljine. Mt pont-
emigrant! u bratskoj NR Cehoslovadkoj, izratavamo [nisi! I osedanja
eltavog nageg naroda kada Yam na Vag 70-t1 rodjendan elimo dug
ivot na sredu titavog naprednog dovedanstva.
Kao nagem vodji I uditelju I najvedem prijatelju i zagtitniku nagih
naroda ml svetano obedavamo da demo ulotiti sve svoje snage za
pomod nagim narodima u tegkoj I heroAaKorhOrrt za -ssfrgavanje
fagistioke klike Tita?Rankovida 1 pobedu Soeljalizma u nagoj
zernljt.
21veo Sovjetski Savez, tvrdjava mira, demokratije I soeljalizma!
Ziveo vodja i utitelj ditavog naprednog dovedanstva, najvedi
prijatelj I zagtitnik jugoslovenskth naroda drug Staljin:
JUGOSLOVENSKI POLITEMIGRANTI U NR CEHOSLOVACKOJ
IVE0 DRUG S T ALJ IN !
svoje internacionalisti6ko jedin-
stvo i solidarnost, izragavaju
vernost i regenost da do kraja,
I u rata i u miru, ostanu sa ze-
mljom socijalizma ? Sovjetskim
Savezom i svojim vodjom dru-
gom Staljinem.
Stoga se proslava 70-og ro-
djendana druga Staljina pretvo-
rila u smotru medjunarodnih
snaga antiimperijalistiolcog, de-
mokratskog tabora u svetu na
oelu sa Sovjetskim Savezom.
Fagistioki teror Titove bande
gpijuna i ubica nije mogao da
otrgne narode Jugoslavije od So-
y jetskog Saveza i druga Stalji-
Duboke su I neraskidive veze
koje Sh spajaju sa ruskim naro-
dom, boligevidkom partijom i
drugom Staljinom.
Tokom istorije, vekovna bor-
ba jugoslovenskih naroda pro-
tiv otomanskih i germanskih za
vojevada,nailazila je na podr?ku,
oslonac i pomod velikog ruskog
naroda. Tako se je rodila ona
nepresugna ljubav i vera kod
nageg naroda u majku Rusiju.
Oktobarska revolucija podigla
je tu tradicionalnu veru i ljubav
nageg naroda prema Rusiji na
jo? vigi ste pen. Nacionalno
ugnjeteni narodi Jugoslavije,
radnici podvrgnutibezdu?noj ka-
pitalistidkoj eksploataciji, preza-
dugeni seljaci u kandgama zele-
nagkog kapiiala videli su u SSSR
ne. samo garanciju svoje nacio-
naln,e, ved i socijalne slobode, ze-
nilju bratskih ravnopravnih na-
roda, gde nema eksploatacije do-
veka po 6oveku, zemlju sredni-
jeg I boljeg givota za radnog 6o-
veka. Bye se to o/i6avalo u imenu
druga Staljina. Zato su za ispi-
sivanje Staljinovog imena na zi-
dovinza I transparentima
proganjani i hapgeni najbolji si-
novi nagih naroda za vreme mo-
narhofagistidkih mama predrat-
ne Jugoslavije.
Vera a nepobedivost Crvene
armije, bezmerna ljubav prema
Boljgevidkoj partiji i drugu Sta-
ljinu pokrenula je nage narode
u Drugom svetskom ratu na bor-
bu za oslobodjenje zemlje. Oni
su se odazvali pozivu druga
Staljina na oruganu borbu pro-
tivu fagistidkih zavojeva6a. Opet
su najbolji sinovi naroda Jugo-
slavije sa imenom Staljina na
usnama juri?ali na nemadke
bunkere. Sa uzvikom ?Ziveo
Staljin" umira/i sa u gestapov-
skim koncentracionim logorima
streli?tima, jer su duboko bili
svesni da to ime znadi slobodu,
demokratiju I socijalizam.
Nam narodi se nisu prevarili.
Crvena armija pod komandom
druga Staljina, i na njegovu
izrionu zapovest, oslobodila je
Beograd i nau zemlju, donela
slobodu na.?im narodima I omo- .
gudila stvaranje narodno-demo-
kratske Jugoslavije.
Medjutim, danas narodi Ju-
goslavije dodekuju 70-ti rodjen-
dan druga Staljina a uslovima
krvavog fagistidko-gestapovskog
regima Mike Tita-Rankovi6a.
Ova banda ubica I pijuna do-
depav?i se vlasti pod firmom pri-
jateljstva sa Sovjetskim Save-
zom, izvr?ila je kontrarevolu-
eionarni prevrat, likvidirala te-
kovine stedene herojskom bor-
bom naroda Jugoslavije i nese-
bionom izdagnom porno& SSSR,
netvorda zem/ju a koncentra-
csoni logor i tamnicu naroda.
Stotina hiljada jugoslovenskih
komunista, demokrata i patriota
postali su grtve svirepog fagis-
tidkog terora. Jo ? jedanput, pred
Rankovidevim fagistiokim dgela-
tima umiru najbolji sinovi rad-
niolce klase i naroda Jugoslavije -
sa uzvicima ?Ziveo Staljin".
U Andrijevidkom srezu u Crnoj
Cori Rankovidevi janidari su
izveli zi kude Vujadina Lazare-
vida iz Bara, I ubili ga na odigled
cele njeg9vo porodice. Lazare-
yid je pred smrt klicao Staljinu
I Rusiji
Junadko drganje Vujadina La-
zarevida, dostojno slavne tradi-
cije jugoslovenskih komunista,
jeste samo jedan od hiljada i
hiljada sludajeva, jeste izraz one
bezgranione vere I ljubavi koju
u svom srcu nosi svaki jugoslo-
venski komunista, patriota I po-
?teni gradjanin: ljubav i vera
u Sovjetski Savez, Boljgevioku
partiju I druga Staljina.
?Ziveo Staljin" ? bila je
ostala naga borbena, plamena
parola. Smisao te parole nagi
narodi, na delu sa radniokom kla-
som, naorugani Rezolucijama In-
formacionog biroa, ostvaruju
u tegkoj ilegalnoj borbi za uspo-
stavljanje komunistidke partije
Jugoslavije, internacionalistidke
partije Lenjina-Staljina.
Narodi Jugoslavije znaju da
pojadano.m borbom za likvidaci-
ju fagistioke klike Tita-Ranko-
vida daju svoj najve64 doprinos
opgtoj borbi za mir, demokrati-
ju i socijalizam, na dijem delu
stoji drug Staljin. Nam narodi de
umeti da obra6unaju sa titov-
skom agenturom angloameriokih
potpaljivada rata i da sprede
pretvaranje Jugoslavije u plac-
darm za napad na Sovjetski Sa-
ves.
Zato nagi narodi pojadavaju
borbu protiv titovske fagistieke
bande zlodinaca i pijuna sve
atrije I organizovanije: gtam-
pan :WM, I rasturanjent letaka i
ilegalne gtampe, ispisivanjem
parola, otporom protiv prisilne
mobilizacije na rad, netzvrga-
vanjem naredaba o otkupu, sa-
botiranjem proizvodnje u fabri-
kama, rudnicima I radiligtima,
sve brojnijim i masovnijim
gtrajkovima.
vrgenju ova, zadataka, ante-
lo I bez strana od krvavog
Rankovi6evog policisko-gesta-
povskog aparata, radnici, radni
seijaci, gene, omladina, patrioti,
na 6eln sa jugoslovenskim komu-
nistima kojima je narod dao po-
nosno ime "staljinovci", izraga-
vaju danas svoju bezgranidnu
ljubav i veru a Sovjetski Savez,
Boljgevialcu partiju i druga Sta-
ljina prilikom njegovog 70-og
rodjendanct.
Sa imenom Staljina na visoko
uzdignutim zastavama ? napred
u borbu za ponovno uspostavlja-
nje marksistieko-lenjinske Ko-
munistidke partije za svrgavanje
Mike Tita-Rankovida, za socija-
listidku Jugoslaviju!
give() drug Staljin?vodja
uoitelj medjunarodnog proleta-
rijata, I 6itavog miroljubivog 6o-
vedanstva, nctivedi prijatelj 4 za-
gtitnik naroda Jugoslavije!
Neka nam dugo voljeni drug Staljin 'najvedi prijatelj naroda Jugoslavije!
Approved For Release 200r412,20filt
,
15R004200080001-5
#
Approved For Release 2005/04/22 : CIA-RDP83-00415R004200080001-5
Staljin - to je Lenjin clanagnjice
2ivot i rad druga Staljina ne-
razdvojno su povezani sa radom
V. I. Lenjina, sa istorijom he-
rojske BoljIevieke partije, sa
istorijom sovjetskog naroda.
2ivot i rad druga Staljina ye-
- zani su, dalje, sa medjunarodnim
radniekim pokretom, oslobodila-
ekom borbom kolonijalnih naro-
da protiv imperijalistiekog jar-
ma. Komunistieka internaciona-
la rasla je i razVijala se pod ru-
kovodstvom Lenjina i Staljina.
_.7).tisterija I In
21.77- gel azuvojno vezalla
nirna Marksa i Engelsa, tako
isto de istorija III Komunistieke
internacionale ostati zauvek spo-
jena sa imenima Lenjina i Sta-
ljina. Komunistieka internacio-
nala igrala je vagnu ulogu u
okupljanju avangarde naprednih
radnika oko raznih radniekih
partija. Posle ispunjavanja svog
istoriskog zadatka zavrIila je
Komunistieka internacional a u
razdoblju Drugog svetskog rata
svoje postojanje. U maju 1943
godine predlogio je Prezidium
IzvfInog komiteta Kominterne
da se Komintprna raspusti kao
vodeei centar medjunarodnog
radniekog pokreta. Sekcije Ko-
minterne prihvatile su taj pred-
log,
Milioni trudbenika svih zema-
lja vide u drugu Staljinu svog
ueitelja, na eijim su se klasienim
radovima ueili i uee kako se tre-
ba uspeIno boriti protiv klasnog
neprijatelja, kako treba pripre-
mati uslove za konaenu pobedu
proletarijata. Staljinov uticaj --
to je uticaj velike, slavne boljde-
vieke partije, u kojoj radnici ka-
pitalistiekih zemalja vide uzornu
partiju radnieke klase, dostojnu
podrgavanja. Pod rukovodstvom
te partije, partije novog tipa,
oboren je kapitalizam, ostvarena
je diktatura proletarijata i izgra-
djen socijalizam u SSSR.
Radnici svih zemalja znaju, da
svaka re e koju je kazao drug
Staljin, jeste re sovjetskog na-
roda, da iza svake njegove reel
slecluje delo. Trudbenici celog
sveta ubedili su se na iskustvu po-
bednieke socijalistieke revoluci-
je, na iskustvu izgradnje socija-
lizma u SSSR i na iskustvu so-
vjetskog naroda u Otadgbinskorn
ratu u duboku givotpu istinu de-
la Lenjina-Staljina. Svi slobo-
doljubivi narodi vide sada u Sta-
ljinu vernog i evrstog branioca
mira, sigurnosti i demokratskih_
sloboda.
J. V. Staljin je genijalni Vodja
I ueitelj partije, veliki strateg
socijalistieke revolucije, vodja i
vojskovodja sovjetske drgave.
Nepomirljivost prema neprija-
teljima socijalizma, najdublja
principijelnost, spajanje jasne
revolucionarne prespektive i jas-
noee cilia sa izvanrednom evrsti-
nom 1 1strajnoIeu u postizanju
cilja, mudrost i konkretnost ru-
kovodjenja, nerazdvojna veza
s masama ? to su karakteristie-
ne crte Staljinovog stila u radu.
Posle Lenjina niko na svetu nije
vodio tako ogromne milionske
masa radnika i seljaka kao Sta-
ljin. J. V. Staljin ume kao niko
drugi da uopItava revolucionar-
no iskustvo masa, da prihvata
i razvija njihovu inicijativu, da
so ui od masa i da uCi mase, da
ih vodi napred ka pobedi.
Citav Staljinov rad daje nam
obrazac spajanja ogromne teo-
retske snage s praktienim isku-
stvom revolucionarne borbe,
izvanrednim po svom opsegu i
zamahu.
Stojeei sa svojim najbligim sa-
radnicima, proverenim lenjinci-
ma, na delu velike Boljdevieke
partije, Staljin rukovodi u isto-
riji nevidjenom mnogonacional-
nom socialistiekom drgavom
radnika i seljaka. U svim oblast-
ma socijalistieke izgradnje nje-
gova uputstva predstavljaju ru-
kovodstvo za akciju. Rad druga
Staljina vanredno je mnogo-
? stran; njegova je energija doista
? zadivljujuea. Krug pitanja koja
,privlaee Staljinovu pagnju neiz-
? meran je: najslogenlja pitanja
teorije Marksizma-lenjinizma ?
-1 Ikolski udgbenici za decu; pro-
blemi spoljne politike Sovjetskog
? Saveza ? i svakodnevna briga
o uredjenju proleterske prestoni-
ce; stvaranje velikog severnog po-
morskog puta ? i istdivanje
moevara Kolhide; problemi raz-
vitka sovjetske knjigevnosti
umetnosti i redigovanje pra-
vila kolhoznog givota) I na kra-
ju, najslaenija pitanja teorijei
I prakse vojne veItine.
Svi poznaju neodoljivu, pora-
gavajuou snagu Staljinove logi-
ke, kristalnu jasnoeu njegovog
uma, eelienu volju, odanost par-
tiji, plamenu veru u narod i lju-
bav prema narodu. Svima je
poznata njegova skromnost, jed-
nostavnost, boleeivost prema lju-
dima i nemilosrdnost prema ne-
.
roda. Svima je
2..pn ne podnosi ga-
er0.11 brbljivce, pia&
ljivce 1 panieare.
Staljin je mudar, stalogen u
reIavanju slcdenih politieldh
tanja, onde gde treba svestrano
uzeti u obzir svaki plus i minus.
I, u isto vreme, Staljin je naive-
di majstor smelih revolucionar-
nih reIenja 1 naglih zaokreta.
Staljin ? to je Lenjih da-
naInjice.
Odgovarajuei organizacijama
I drugovima koji su mu 1929 go-
dine eestitali 50-ti rodjendan,
Staljin je pisao:
?Yak 6estitke i pozdrave pri-
pisujem velikoj partiji radnMke
klase, koja me je rodila i odgo-
jala po svojoj sUet i prilici
Moiete biti uvereni, drugovi, da
sam i ubudu6e spreman da za
stvar radni6lie klase, stvar pro-
leterske revolucije i svetskog
kommtizma, dam sve svoje sna-
ge, sve svoje sposobnosti, i ako
ustreba, svu svoju krv, kap po
kap".
U Staljinu narodi Sovjetskog
Saveza vide otelovljenje svog he-
roizma, svoje ljubavi prema do-
movini, svog patriotizma. ?Za
Staljina! Za domovinu!" ?s torn
su parolom borci slavne Sovjet-
ske armije pobedili svog najve-
deg neprijatelja ? faistieku
Nemadku i istakli zastavu pobe-
de nad Berlinom.
Sa imenom Staljina izvrlila je
radnieka klasa Sovjetskog Save-
za -besprimerno radno herojstvo
u velikom Otadgbinskom ratu,
snabdevajuoi Sovjetsku armiju
prVoklasnom ratnom tehnikom.
Sa imenom Staljina radilo je
kolhozno seljaavo samopregorno
na poljima, snabdevajuei So-
vjetsku armiju i gradove namir-
nicama a inclustriju sirovinama.
Sa imenom Staljina sovjetska
inteligencija je predano radila
na odbrani zemlje, usavrIila je
naorugavanje Sovjetske armije,
razvila tehniku i organizaciju
-orrofb2dnje, sovjetsku n-auku i
kultnrc.
Staljinevo ime ? to je- simbol
jurraItva,,o1 slave soVjetskog
naroda, poziv na nove herojske
podvige u slavu sovjetskog na-
roda.
Staljinovo ime nose u svom
srcu mladiai i devojke zemlje so-
cijalizma, pioniri i pionirke. Nji-
hov je najdragi san da budu kao
Lenjin, kao Staljin, da budu po-
litieki radnici lenjinsko-staljin-
skog tipa. Komsomol, koji su
vaspitali Lenjin i Staljin, jeste
verni pomoenik BoljIevieke parti-
je, pouzdana smena starog po-
kolenja boraca za komunizam.
Na mnogobrojnim jezicima sa-
stavljaju narodi Sovjetskog Sa-
veza pesme o Staljinu. U tim
pesmama izrageria je silna ljubav
bezgraniena odanost naroda
Sovjetskog Saveza prema svome
velikom vodji, ueitelju i prija-
telju.
Staljinovo ime stapa se u na-
rodnom stvaralaItvu s Lenjino-
vim imenom. ?Mi idemo sa Sta-
ljinom kao sa Lenjinom, govori-
mo sa Staljinom kao sa Lenji-
nom. On zna svaku nau misao,
celog svog givota on se brine o
nama" ? kage se u jednoj divnoj
ruskoj narodnoj priei.
Staljinovo ime je simbol mo-
ralnog i politiekog jedinstva so-
vjetskog druItva.
Zn Staljinovo ime vezalo je ce-
lo napredrio eoveeanstvo, svi de-
rnokratski slobodoljubivi narodi
svoje nade za dugi, trajni mir
i sigurnost.
?Imena Lenjina I Staljina bu-
de svetle nada u svim krajevima
sveta 1 odjekuju kao poziv u bor-
bu za mir i sreeu naroda, u bor-
bu za potpuno oslobodjenje od
kapitalizma" (Molotov).
Socijalizam je pobedio u SSSR
odnosi nova pobede zato Ito ce-
lokupnim nadim radom i borbom
rukovodi najveoi eovek danad-
njice, vend nastavljae Lenjino-
vog dela ? Josif Visarionovid
Staljin
Jednodulna misao, lelja koja
dolazl iz dubine srca radnog na-
roda nage zemlje i celog sveta
jeste:
Neka na mnogo godina
nal voljeni I vOlek.Staljin: Neka
tivi velika, nej461Sediva zastiva
Mpnaarktsa?Engelsa?Lenjina?Sta-
i(Iz btografije J. V. Staljina,
tizdate u Bratislavi povadom
70-og rodjesdana druga &a-
ijina.)
Pismo naroda Cehoslovaeke
drugu Staljinu
Potpisivanje zdravice eehoslo-
va6kog naroda drugu Staijinu za,
njegov 70-ti rodjendan pretvorilo
se U opntenarodnu manifestaciju
odanosti I ljubavi prema
nom vodji 1 uditelju eitavog na-
prednog dove6anstva.
Cestitku drugu Staljinu potpi-
sato je vine od 9 miliona Cehe_
slovaka.
PRETSEDNIKU SAVEZA MINISTARA SSSR
GENERALISIMUSU J. V. STALJINU,
MOSKVA - KREMLJ
Priblidio se veliki praznik celog naprednog davaanstva ? Val
70-ti rodjendan. 1z svih krajeva sveta odjekuje jedan jedinstveni
alas ?trudbentika, koji Varna, svom ve/ikom uOitelju i vadji, izrada-
vajru svoju toplu zahvalnost, svoju bezgranienu ljubav, svoju rele-
nost da tau s Varna i za Vama do kraja u VaIem nastcjanju za mir
I bolju buduenost.
I mi, C'ehoslovaeki narod, prtikljudujerno se tim g/asovima. Izrala-
vamo svoj sopstveni, naroeiti izrctz zahvcanosti, ljubavi i odanosti
za to .l-to ste udinili i statno dinite za nalu Cehos/ovaelcu.
Jag 1913 godine, svajim besmrtnim delom.?Marksizam I nacionalno
pitanje? ukazali ste nam put ka slobodi I n,ezavismosti. A Veliki
oktobar 1917 godine ? Oktobar Lenjina I Staljina ? oniogueto je
I nama da zbacimo stogadignje ropstvo habsburIke moriarhije.
Vi i SSSR, kojeg ste Vi izgradtili, i dalje ste bill za nas velika
podrIka i zvezda vodilja nagoj borbi protiv clorna6eg I stranog
kapitalizma i im-perijalizma u proem pertiodu Cehoslovalke Re-
pub-like.
Vi I Sovjetski Savez bill ste nage jedino svetlo u .easovima min-
henske izdaje i sramate. Kao odjeci zvona pronelo se tada kroz sve
nage krajeve: ?Sovjetski Savez je sa nama, Velikt Staljin stoji uz
nas i torn najtragientjem momentu nage istorije.?
Vi i Crvena armija, koju ste Vi Izgradili, bill ste jedina nada za
vreme nageg ropstva, .kada je pobesneli fabizatin nastojao da nas
potpuno uniItti.
Kao munjct osvetljavaie su nagu tamu vesti a slavnim pobedama
Crverte arrnije, o izttianredntim uspesimct staljinske strategije. Moskva,
Staljin grad, sictivnti poked sovjetskih armija na zapad ? sve
I blige ka nama ? svaki -ta) korak oslobaditelja pratili sma sa
pritajenim dahotin, razdraganim ?alma i adugevljenim srcem. Dagla
je Dukla ? verlikadugna pontoe Vak i Sovjetske armije slavakom
ustanku. Dodao je laviji skok sovjetske vojske od Berlina do Praga.
Sa odulevijenjem, sa suzama u alma doeekivali sine ostobadloce
? staljinske heroje crvenoarmejce.
A lane Staijin uremia se dub oko u srca nas, deco, gena,
muIkaraca, staraca.
I danas, ostobodjenti zahvaljujueti Vama, trudimo se da budemo
dostojni te Vale velike ljubavi. lleimo se na VaIent delu. Nagi rad-
nici, seljaci, inteligencija ? svis trudbenicti ? po Ikoluma i fabri-
kama, preduzeelma i poljima, svi i svugde gradimo, poueeni ad Vas,
nom republiku, novu Cehostavaeku, narodnodemokratsku, sacija-
listiOku, /calico nas vocti i nal pretsednik Klement Gotvaid, odani.
najodaniji ueentik. I obeectivamo da demo steno crpeti inskustva Iz
bogate rizntice marksizma-lenjtnizmati cla demo ih pretvarati u novu
stvarnost, kaleo bisnio bill dobri udenici mud-re staljinske -I-kale.
U bratskom savezu sa SSSR i svim narodnoderrtiokratskim
zem/jama i naprednim ljudima celog sveta, lelimo da pa Valent
primeru I pod Valim rukovodstvont napregnemo sve svoje snage za
staino ja6anje i parast svetskog tabara mira i napretka, lurk? bismo
bill dostojni slavne,staljinske epahe nkojoj imanta sreCu da
Vama, &aril druge Staltine, iz sve- g srca da joI mnogo
godina budete zdrav kako ,biste slatirn.o svoje dosadaInje
delo, na koje tie Oavedanstvo. uvek .biti panosno ? pobeda rads,
doveOnosti i napretka mad eksploatacijom, nusiljent I. rea-kcijom.
Sa dragim imenom Staljin ? dalje napred!
To je pa--rola danagnjice kad nas is Cehos/avadkoj i u celam na-
predrnom Zovedanstvu. CEHOSLOVACKI NAROD.
Pouena, divna, puna brige i
herojske borbe, je biografija
,druga Staljina. Od ranih mla-
dalaakih godina borio se drug
.Staljin za stvar partije, radnieke
klase, radnog naroda. Od mo-
menta kada se upoznao sa veli-
kim ueenjem Marksa-Engegsa
on postaje njegov vatreni pro-
pagator, branioc stvaralakkog
revolucionarnog marksizma.
Zajedno sa -Lenjinom, job od
kraja 90-tih godina, i uvek za-
jedno sa Lenjinom, uvek po
istom putu, koraeao je drug
Staljin i nikada sa toga puta
nije -skrenuo. Neprestano pro-
ganjan od strane carizma, bacan
iz jedne tamnice u drugu, slat
u progonstvo drug Staljin se
ipak uvek vraeao na svoje bor-
beno mesto. Zajedno sa Lenji-
nom -drug Staljin priprema par-
tiju za oktobarsku. ofanzivu. Za-
jedno an Lenjinom organizuje
pobedu Velike oktobarske so-
cijalistiake revolucije. Z.ajedno
sa Lenjinom izgradjuje novu,
socijalistieku drlavu. Svojirn
telom brani je na svim fronto-
vima.
Drug Staljin uvek ima u pri-
pravnosti barbeno idejno orulje.
Neprestano ga izoltrava i uOi
nas da sa njim spretno rukuje-
mo. Zajedno sa Lenjinom, sa-
mostalno, on temeljito obradjuje
veliko utenje marksizma-lenji-
nizma kao rukovodstvo za akci-
ju. Nacionalno pitanje, pitanje
pobede socijalizma u jednoj
zemlji, pitanje Wage sovjeta, pi-
tanje o izgradnji socijalizma u
jednoj dr2avi u uslovima kapi-
talistiekog zaokrulenja, )2itanje
.cliktature proletarijata kao
orudja u borbi za komunizam,
pitanje socijalistieke industrija-
lizacije zemlje, pitanje
kulaka kao klase, kollekti-
vizacije poljoprivrede, vaspi-
2 NOVA BORBA * 20. XII. 1949
VODJA NARODA
tanje kadrova, pitanje narodne
socijalistikke inteligencije, sva
ta i mnogo drugih valnih teo-
retskih i praktiknih pitanja oh-
radio je drug Staljin.
Divni bolflevik, Sergej Miro-
novie Kirov, diji lived je pre-
kratio izdajnielci metak trocki-
stiekog ;bandita, govorio je 1934
na V lenjingradskoj orblasnoj
konf erenciji:
.*Tellco je prestaviti sebi
tca-
kaUk gorastasa kakav je drug
Staljin. U toku poslecinjik go-
din-a-, otkako raditino bez Lenji-
na, inti ne znamo nti za jedan
zaalaret is nal em radu, za
jectnu jectirau tale krupniju
parotu, pro-vac is naloj
bi ;tvarac btio neko
drugi, a no drug Staljin Citav
0612027/24, rad ? to parntija mara
znati ? vrgi se po uputstrima,
na inictijativu i pod rukovod-
.stv.om druga Staljina. Najvaa
pitanja medjunarodne politike
regavetju se po njegovom
njega ne interesuju sa-
mo ?ta velika pitanja, nego I ona
na aka trederazredna i Oak de-
setarazredna pitanja, sa-mo ako
se tidu ractnika, se/jaka i svlh
tructbentika nage zenaje.?
Zato je tako veliki uticaj dru-
ga Staljina i njegova uloga u
borbi za komunizam. Zato je
tako duboka ljubav partije, kom-
somola, trudbenika Sovjetskog
Saveza i drugih zemalja prema
drugu Staljinu.
Duboka odanost partiji, Lenji-
nu, duboko poznavanje teorije
marksizma-lenjinizma, povezana
je kod druga Staljina an velikim
organizatorskim gentjern, koji
mu daje moguenost da savlada
najkomplikovanija pitanja, da ih
priblili, uprosti i uOini pristu-
paenim. Drug Staljin, isto tako
kao Lenjin, vlada savrlenovel'ti-
norn da ueini teoriju marksizma-
lenjinizma irnovinom miliona.
Tome je neophodno dodati
jednostavnost i skromnost druga
Staljina u vemu: u obladenju,
u naeinu livota, u potrebama,
u odno'su prema ljudima. Tu
skromno.st, koja je ukras boljle-
vika, uliva drug Staljin svim
elanovima partije i komsomola.
Vaspitava nas sve u duhu te
skromnosti.
Drug Staljin voli omladinu,
ljude. Neprestano se stara za
omladinu, za njeno komunistieko
va.spitanje, njeno zdravlje, fi-
zieko Zelitenje, za to da bi bill
vaspitani svesni, uzdignuti, .easni,
istrajni barci za komunizam. Zn
svoj .porast i snagu svoga uticaja
zahvaljuje Komsomol u znatnoj
men i drugu Staljinu.Zatoomla-
-dina, zato deca vole druga Sta-
Ulna kao svog najilDoljeg prija-
telja, oca, ueitelja J druga.
Henri Barbis, koji je na-
piano knjigu o dao je
divan portret druga Staljina:
?To de eovek sa glavom naueni-
ka, sa licem radnika, u odelu
prostog vojnika.0
Staljin nam pomale kako da
savladamo veltinu upravljanja
drIavom, kako da radio. Je-
dan od najvalnijih osobina, to
je veza an masama. Drug Staljin
nam daje savrlen primer odnosa
prema masama veze an njima,
ne samo ueiti mase nego se
I ueiti od njih.
Principijelna nepomirljivost
druga Staljina, jeclna od najval-
nljih osobina boljAevika, je vamp
Approved For Release 2005/04/22: CIA-RDP83-00415R004200080001-5
oruclje boljleviekog vaspitanja.
Drug Staljin nes udi to-) boljle-
viekoj nepomirblvosti prema
svim, pa 1 najmanjim pokulaji-
ma izvrtanja udenja marksizma-
lenjinizma. Vaspitava nas onako
kako nas je vaspitavao i Lenjin,
da budemo nepomirljivi i ne-
milosrdni prema svim neprija-
teljima komunizma.
Radeet neprestano na teoriji
marksizma-lenjinizma, drug Sta-
ljin je vaspitao usebisposobnost
da .duboko analizira najslolenije
druAtvene pajave, :sposobnost da
predvidja dogadjaje. Osedaj za
sve novo kod 'druga Staljina je
neobieno snalan. Zato nam je
drug Staljin primer boljSevitkog
predvidjanja, jer bez tog pred-
vidjanja nije rnoguee upravljati
i usmeravati veliku sovjetsku
ladju.
Posle smrti eovek mole da
samo na zemlji. ,Lenjin ivi
svuda gde su revolucionari.
Ipak je moguee. redi: Ni u ko-
me nisu tako otelovljene Lenji-
nove reei i misli kao u Staljinu.
Staljin, ? to je Lenjin da-
nalnj ice.
Na primeru livota druga
Staljina uee se i udide se mi-
lioni ljudt. Svetli lik Staljina
pomale trudbenicima u njiho-
voj borbi. Staljinove reei na-
dahnjuju trudbenike na nova
radna herojstva, na masovni
nevidjeni heroizam. Staljinove
misli osvetljavaju nam put da-
leko napred.
Na velikoj sovjetskoj ladji,
koja plovi punom p.aram na-
pred, stoji za kormilom pod
pobedanosnom zastavom Svesa-
vezne komunistieke partije (loalj-
kvika) veliki kormilar, prija-
telj, ueitelj i voclja naroda drug
Staljin.
az knjige akademtika B. Jaro-
slaVskog .?0 drugu Staljimug.)
Approved For Release 2005/04/22: CIA-RDP83-00415R00420008000T-5
M. S U S_L 0 V
Odbrana mira i borb.a protiv potpaljivaea rata
Ref erat odran na savetovanju informacionog biroa komunistiokih partija u drugoj polovini novembra 19-49.
_
skoj situaciji za 1948 gadinu, ko-
ji je objavljen u julu 1949 go-
dine. I najvatreniji truliaduri
i obotavaoci ?Margalovog plana?
danas su prinudjeni da priznaju
njegov krah.
Potdinjavajudi sebi ekonomi-
ku margalizovardh zemalja i
stavljajudi je u sluglau amerid-
kih monopola, pretrpavajudi
trtista Zapadne Evrope suvignom
robom, koja ne mode da se pro-
daje u SAD, namedudi tim ze-
ndjama ubistvenu politiku diskri-
minacije trgovadkih veza sa ze-
mljama Istoone Evrope, ?Marga-
lay plan ? ustvari ubrzava i za-
ottrava ekonomsku krizu, koja
sve vibe i vige obuzima kapita-
listidku privredu Evrope i Ame-
rika.
U poslednje vreme, pritisak
SAD na dezorganizovanu ekono-
miku martalizovanih zemalja
jog se vie pojadava. Ameridki
imperijalisti iskorisdavaju de-
valvaciju zapacino:evropskih va-
luta, koja je sprovodena po
njihovorn naredjenju i tele da
u svoje ruke konaeno prigrabe
ekonomiku zemalja Za,padne
Evrope.
Sada, kada je sam givot ne-
rnilosrcino strgao sal?Margalovog
plana ? svo paunovo perje, taj
plan se pokazao u svome pravom
liku, kao ekonomska, politikka
i vojna poluga, pomodu koje im-
perijalisti SAD potdinjavaju svo-
joj kontroli I diktatu privredu
Zapadne Evrope, tete& da je
pretvore u kalonijalni privesak
Sjeclinjenih Ameridkih Drava.
?IVIargaiov plan? je uskoro bio
clopunjen stvaranjem vojno-po-
agresivnih blokova im-
perijalistidkih drMva, kao to
su Zapadna unija i Severo-
atlantski blok.
Severoatlantski blok je danas
glavno orudje agresivne politike
vladajudih krugova SAD i Veli-
ke Britanije, usmerene na pri-
premu novog rata. Kao to je
rearm u izjapL$ovjetske viade
ad 29 januara7949 godine, koja
je razoblidila stvarni vojnopoli-
tieki smisao Severoatlantskog
pakta, cilj toga pakta sastoji se
u tome, da omogudi vladajudim
krugovima SAD i Velike Brita-
nije da uzmu u svoje ruke uzde
prema to je mogude vedem bro-
ju drtava, i da ih lige mogud-
nosti da vode samostalnu nacio-
nalnu apoljnu i unutragnju poli-
tiku I da iskoriste te drtave kao
pomodno sretstvo u astvarenju
svojih agresivnih planova, uprav-
ljenih na uspostavljanje anglo-
ameriekog svetskog gospodstva.
Severoatlantski blok postavio
je sebi za cilj da ugugi otpor na-
roda Evrope prema napadu SAD
na njihova givotna prava, na-
cionalnu slobodu i nezavisnost,
da pretvori Zapadnu Evropu
u polukolonlju ameridlcog impe-
rijalizma, u bazu i placdarm za
pripremu novog rata.
Severoatlantski blok ima u
vidu direktnu agresiju protiv de-
mokratskih drgava Istoene Evro-
pe a pre svega, protiv Soviet-
skog Saveza, kao glavne snage
demokratskog tabora, pouzdanog
oslonca mira 1 bezbednosti, sl-
bode i nezavisnosti naroda.
I na kraju, jedan od najvagni-
jih ciljeva Severoatlantskog
pakta i njegovih projektovanih
grana ? Sredozernnog, Blisko-
istodnog i Dalekoistodnat pakta
sastoji se u pripremi unigtenja
narodnooslobodiladkog pokreta u
kolanijalnim I zavisnim zemlja-
ma, u borbi protiv Narodne Re-
publike Kine i Narodno-demo-
kratske Republike Koreje, koje
su odrgale veliku pobedu nad
inostranim imperijalistima i
unutra,gnjom reakcijom.
,Severoatlantski savez imperi-
jalista pod vodstvom SAD prat-
stavlja pretnju ditavam na-
prednom dovedanstvu i potpuno
se pravilno ta nova zlodinadka
zavera imperijalista u,poredjuje
Ss, zlaglasnim paktom Hitlera
Musolinija protiv Kominterne,
koji je bio ,sklopljen pre nego to
su se fagistidki napadadi bacili
na evropske narode, da 11:d poga-
zili njihovu slobodu i nezavi-
snost. Kao i pakt anti-kominter-
ne, Severoatlantski pakt, pri-
Drugovi,
Proglo je negto preko dye go-
dine od vremena prvog informa-
nionog savetovanja pretstavnika
nekih kompartija.
U saopAtenju an toga saveto-
vanja data je duboka analiza
promena u medjunarodnoj si-
tuaciji, koje su nastale kao re-
zultat Drugog svetskog rata
I u prvim posleratnin godina-
ma; bilo je ukaza.no na obrazo-
vanje dva tabora na svetskoj
areni i na suprotnost njihovih ci-
1jeVa i zadataka; razoblideni su
agresivni planovi imperijalistid-
kog tabora na delu sa SAD,
upravljeni na uspostavljanje
svetskog gospodstva angloame-
ridkog imperijalizma i na uni-
gtenje demokratije; otkrivena je
lzdajnidka uloga prvaka desne
socijaldemokratije, kao poma-
gada irnperijalizma u svim nje-
goyim antinarodnim delima.
Citav tok dogadjaja za pro-
tekle dye godine potpuno je po-
tvrdio pravilnost ocene medju-
narodne situacije, koju je dabo
prvo savetovanje Infarmbiroa I
perspektive i zadatke antilinpe-
rijalistidkog tabora koje je
istaklo to savetovanje.
Aka danas ?cantina znadaj od-
luka, primljenih na prvom save-
tovanju Informbiroa, i rezoluci-
ju ?0 stanju u Kompartiji Ju-
goslaarije?, prirnljenoj na drugom
savetovanju Informbiroa, made-
mo smelo redi da su te odluke
zaista istoriske, da su odigrale
ogromnu mobilizatorsku i orga-
nizatorsku ulogu u ujedinjava-
nju redova medjunarodnog rad-
andkog pokreta, mobilizaciji ma-
sa za otpor protiv svetske re-
akcije i potpaljivada novog rata,
U claljem porastul jadanju sna-
ga demokratije i socijalizma na
celom svetu.
U periodu, proteklom pasle
prvog savetovanja Informacio-
nog biroa, u medjunarodnoj si-
tuaciji su se odigrale zstadajne
promene.
Zavera agresora protiv mira i bezbednosti naroda
Za protekle dye godine jog su
se jasnije i ogtrije ispoljile dye
Iinije u svetskoj politici ? lini-
ja demokratskog, antiimperija-
listidkog tabora, na delu an
SSSR, tabora, koji vodi Upornu
doslednu borbu protiv imperi-
jalistidke reakcije, za mir medju
narodima, za demokratiju, i li-
nija imperijalistidkog, antide-
mokratskog tabora, na delu sa
SAD, tabora, eiji je osnovni cilj
porobljavanje tudjih zemalja
1 naroda, na,silno uspostavljanje
angloarneridkog svetskog go-
spodstva, unigtenje snaga demo-
kratije i raspaljivanje novog ra-
ta. Borba izmedju tih suprotnih
tabora se zaogtrila. Agresivnost
imperijalistielcog tabora jo4 vise
se pojadala.
Ako se na prvom savetovanju
Informbiroa govorilo, da SAD i
Engleska prelaze na politiku
pripreme novih ratnih avantura,
to danas vladajudi krugavi Sje-
dinjenih Drava i Engleske, koji
stoje na delu imperijalistidkag
tabora, ofvoreno sprovode poll-
tiku agresije, politiku pripreme
raspaljivanja novog svetskog
rata. Pogto su poli putem vojno-
politidke zavere protiv mira i
bezbednosti naroda, svim silarna
vrge pripreme novog rata i sa
eve yearn cinizmom, bestidno i
drsko govore o svojini pretenzi-
jama na svetsko gospodstvo, na
?ameridko rukovodstvo sveta? i
tako vaskrsavaju ludadke piano-
ye nemadkog fagizma, zabora-
vljajudi pouke istorije, koje su
dobili ,polu,deli pretendenti ,na
?svetsko gospodstvo?.
Citava politika angloameriekag
imperijalistidkog bloka slugi da-
nas pripremi novog svetskog ra-
ta. Ona nalazi svoj izraz u ne-
obuzdanoj ekonamskoj, politid..
koj i vojnoj ekspanziji, koju
SAD ostvaruju na svima konti-
nentima, tele& da prigrabe u
svoje ruke vojno-strategiske si-
ravine i druge rezerve, potrebne
za pripremu rata. Ameridki im-
perijalisti sputavaju celu zemalj-
sku kuglu mrego,m vojnoLpo-
morskih i vojna-vazdugnih baza,
pripremaju placdarminovog rata.
,Pripremi novog rata slugi po-
drgira koju angloameridki impe-
rijalisti prugaju svIm pregive-
lim reakcionarnim regimima
(Frankovoj v1S,di u Spaniji, mo-
narhofagistidkoj vladi u Grdkoj,
Can Kaj Aeku u Kini i dr.), pa-
drgka ostacima razbijenih ells-
ploatatorskih klasa, gpijuna, di-
verz,anata i ubica u zemljama
naroclne demokratije, podrIka
reakcionarnim snagama u celom
svetu. Amerieki im,perijalizam
postao je centar i oslonac svet-
ske reakcije.
Imperijalistidki krugovi SAD
I Engleske otvoreno an pogazili
odluke konferencija u Jalti i u
Potsdamu, koje su bile usmere-
ne na pravedno re,genje nemad-
kog problema, na promenu Ne-
madke u demokratsku i mirolju-
bivu drtairu. Primivgi na sebe
obavezu da smatraju Nemadku
kao jednu celinu, oni sprovode
politiku cepanja Nemadke, koju
su krunisali stvaranjem mario-
netske bonske ?vlade?. Umesto
clemakratizacije i demilitarizaci-
je Nemadice, vlade SAD, Engle-
ske i Francuske obnavljaju ratam
industriju u Zap-adnoj Nemadkoj,
obnavljaju gospodaredi pologaj
reakcionarnih monopola, jun-
kerstva, militaristidkih elemena-
ta, koji su u proglosti bili oslo-
nac nemadkog imperijalizrna i
hitlerizma. Istovremeno, oni na
ave mogude nadine ometaju pri-
premu mirovnog ugovora sa Ne-
madkom, nastojedi da pretvore
privremenu okupaciju u trajno
i neogranideno kolonijalno go-
spodstvo u Zapadnoj Nemadkoj.
Svim pogtenim ljudima je ja-
sno, da je takav kurs prams, Ne-
madkoj odredjen nastojanjem
magnata Volstrita da iskoriste
Zapadnu Nemadku za svoje 1m-
perijalistidke ciljeve, a pre svega
kao placdarm, a njeno stanov-
nigtvo ? kao topovsko mesa za
ostvarivanje svojih agresiimih
pla,nova. Bezobzirnu nameru
,ameridkih Imperijalista ? da
iskoriste nemaeki narod kao to-
povsko meso ? sasvim nedavrio
Jo izbrbljao elan kongresa Poudg
koji je predlogio, da SAD stvore
nemadku najamnu vojsku od
25 divizija. Ne oslanjajudi se
na to, to de Nemci prolivati
svoju krv za interese magnata
ameriekag kapitala, taj ratni
hugkad predlage da se u najam-
noj vojsci svo naoruganje i mu-
nicija nalazi ?u. rukama Ameri-
kanaca? I da se ?ceo stariji ofi-
cirski kadar sastoji od Amerika-
naca?. Sa besprimernim cini-
zmom Poudg izjavljuje da on
uopgte ne zamiglja da u sludaju
rata galje ameridke mladide u
borbu, pogto raduna da de kupiti
topovsko meso pa vrlo niskoj ce-
ni, plativgi, pa retima toga
trgovca krvlju, ?samo mail deo
one plate koju dajemo amerid-
kim vojnicima?. U zakljudku,
Poudg pige cla Sjeclinjene Drgave
treba da pakugaju da stvore
takvu istu najamnu vojsku I u
Japanu.
Takvi su bestidni planovi ame-
ridkih imperijalista prema naro-
dima Nemaeke i Japana. Politi-
ka pripreme rata nagla je svoj
izraz i u takozvanom ?Margalo-
vom planu?. Informaciono saveto-
vanje komunistidkih partija u
septembru 1947 otkrilo je prave
ciljeve ?Margalovog plana?, kao
plana ekonomskog i 'politidkog
parobljavanja Evrope ad strane
ameriditog imperijalizma.
Oni, koji su verovali u blago-
tvornu ulogu ?Niargalovog plana?
skupo su to platili. Posle skoro
dvogodignje ?pomool? pa ?Mar-
galovom planu?, ekonomika mar-
galizovanih zemalja Evrope,
umesto ozdravljenja, dovedena je
do stanja potpunag haosa. To je
sada postal? toliko oeigledno, da
Jo to dokazao i sekretarijat
Organizacije Ujedinjenih nacija
U izvegtaju o svetskoj ekcrnam-
krivajudi se izvegtalom zastavom
antikomunizana, pretstavlja pro-
gram agresije i rata, program
ugutenja nacionalne nezavisnosti
i demokratskih prava naroda.
Na taj nadin, dinjenice poka-
zuju da imperijalisti, pod voo-
stvom imperijalista SAD, pripre-
maju novi svetski rat, u dill pa-
kao su spremni da ba,ce, radi
postizanja .sebidnih ciljeva Sake
milijardera, vedinu naroda i ze-
malja sveta. Radi tih ciljeva,
vladajudi krugovi SAD pretva-
raju Zapadnu Nemadku u svoj
ratani placdarm u Evropi i nasto-
je da uvuku nemadki narod u
klanicu novog rata. Radi tih ci-
ljeva oni, us ne,posredno sau-
degde lidera engleskih laburista,
pretvaraju Englesku u bazu za
svoju avijaciju I flotu i spremni
su da iskoriste engleski narod
kao topovsko meso. Istu sudbinu
oni pripremaju i narodima Fran-
cuske, Italije i druglh evropskih
zemalja. Radi svojih zavojevad-
kih ciljeva, ameridki imperija-
listi izgradjuju od Japans., svoju
,bazu za agresiju protiv SSSR,
Narodne Republike Kine, Sever-
na Koreje i naroda Tihookean-
skog bazena, tegedi da za to
iskoriste japanski narod. Na
Bliskom Istoku amerieki irnpe-
rijalisti stvaraju vojne baze i
uporigta u Turskoj, Iranu, Iraku,
pretvarajudi to zemlje u svoje
satelite i nastoje da postignu da
se Turci, Persijanci i Arapi bo-
re za profite monopolista SAD.
Ukratka, strategija ameridkog
imperijalizma, kako se ona pot-
puno jasno ispoljila u danagnje
vreme, sradunata je na to, da
pripremi potar rata u svim delo-
vima sveta I cbt primora narode
svih kontinenata, da se bore pa
naredjenju i u irne interesa ame-
riekih milijardera.
Oni najiskreniji ameridki
prvaci, kao gto su no. primer
ved navedeni Clan kongresa
Poudg ili general Bradli, otvore-
no i cinidki govore o svojim na-
meratatt ?da ratuju tudjiM mita-
ma i da iskoriste vojnike dru-
gih naroda kao topovsko meso za
SAD, koje de samo liferovati
mute i prigrabljivati profite.
Medjutim, ti avanturistidki ra-?
duni prave se bez kremara. Na-
rodi onih zemalja koje imperija-
listi SAD i Engleske hode da pri-
nude da se bore, nemaju ni naj-
manjeg interesa za taj rat. On
im ne mote doneti nigta drugo,
sem tegkih grtava, pustogenja
I razaranja njihovih zemalja.
Narodima nije potreban rat i oni
ga node.
Rat nije patreban ni narodnim
masama Sjedinjenih Drava
Amerike, diji monopolistidki kru-
goad istupaju kao njegovi glav-
ni potpaljivadi. Uprkos bujice
lagne propaganda, kojit Sire im-
perijalistidki agresori i njihovl
pomodnici, prosti ljudi SAD ave
jasnije shvataju, da ako ratni
hugkadi raspale rat, on de do-
neti njirna, prostim ljudima, sa-
mo teak vojnieki givot i smrt
daleko od otadgbine u preko-
okeanskim zemljama, oni shva-
taju da bi se rat preneo na ame-
ridki kontinenat, donosedi sa so-
born grozote modernih bombar-
davanja i ru.genja onoga gto je
bib o stvarano radom innogih po-
kolenja.
Uzevgi otvorerti kurs na raspa-
ljivanje novog svetskog rata,
organizatori Severoatlantskog
pakta onemogueuju medjunarod-
mu saradnju a u prvom redu sa-
radnju sa SSSR-om i zemljama
narodne demokratije, organizuju
podrivanje Organizacije Ujedi-
njenih nacija, nastoje (la je pre-
tvore u arudje svojih zavojevad-
kih planova, ometaju odluke Ge-
neralne skupgtine OUN o za-
bra,ni atomskog orudja i smanje-
nju naoruganja. Politika onemo-
gudavanja medjunarodne sa-
radnje dovela je do poznatog
?hladnog rata?, do raspaljivanja
ratne psihoze i histerije, do
vegtadkag stvaranja zategnute
medjunarodne situacije, koju
iskorigdavaju fabrikanti ortitja
I razuzdani potpaljivadi rata.
Buclimpegtan.ski proces protiv
gpijunske bande Rajka-Branko-
va otkrio je krupnu medjunarod-
Approved For Release 2005/04/22 : CIA-RDP83-00415R004200080001-5
? +me
nu zaveru, koju su organizovali
angloameritki imperijalisti pro-
tiv zemalja narodne demokrati-
je i Sovjetskog Saveza, protiv
mira i demokratije. Ta zavera
imperijalista bila je sradunata,
na ostvarenje clalekosegnih pia-
nova: pomodu fagistidke gpijun-
ske Titove klike, koja je postala
agentura medjunarocine reakcije,
svrgnuti demokratsko uredjenje
u Madjarskoj I drugim zemljama
narodne demokratije, otcepiti te
zemlje od -tabora mira i demo-
kratije obnoviti u njima reakcio-
name .fagistidke regime, pretvo-
riti zemlje Jugo-Istodne i Can-
tralne Evrope u marionete im-
perijalista I placdarme agresije.
Kao neposredni rezultat poll-
tike agresije i pripreme novog
rata javlja se groznidava trka
u naorutanju, koja kao tegko
breme pada na ledja radnidke
klase i celog radnog stanovnigtva
kapitalistiekih zemalja. Dovoljno
Jo naglasiti da de rashodi na
vojne potrebe u SAD u pretsto-
jedoj budgetskoj godini iznositi
22 miliarde dolara, tj, bide 20
puta vedi nego pre rata. Is pred-
raduna bivgeg pretsednika Eko-
nomskog saveta predsednika
SAD, Noursa, proizilazi. da ne-
deljni vojni izdaci ameridice fe-
deralne vlade premaguju godignje
trogkove federalne vlade za
Skob-
stvo i narodno obrazovanje.
Suma, izdata na vojne potrebe u
toku jeclhae nedelje, mogla bi
potpuno pokriti takodje federalne
godignje rashode za zagtitu na-
rodnog zdravlja,
Na taj nadin, Trumanova vlada,
ostvarujudi groznidavu trku ii
naorugavanju, svake godine
rashoduje na pripreme za rat 26
puta vige nego no. narodno pro-
svedivanje i zdravstvenu zagtitu
zemlje zajedno. Vojni rashodi
u Engleskoj sada gutaju tri pu-
ta vige sretstava, nego u 1939
godini. Politika, poznata pod
hitlerovskom parolom ?topovi
U rnesto mula? ostvamujesel u
drugim margalizovanim drgava-
ma.
Ne treba ni napominjati, da to.
politika, pradena rapidnim po-
rastom poreskog bremena, iza-
ziva ogtro pogorganje ekonom-
skag polotaja radnih masa u svi-
ma kapitalistiekim zemljama.
Pripremajudi se za rat, kapitali-
stieki mono-poll preduzimaju be-
sue napade na givotni standard
radnieke klase i svih trudbenika.
To se ispoljava u pojadanju
eksploatacije radnika, putem
intenziviranja rada, smanjivanja
nadnice, u masovnim otpuAtanji-
ma radnika iz grana industrije
koje no slue ratu ltd.
Pripremu rata takodje prati
pojadano nastu,panje na demo-
kratska prava trudbenika. Da bi
oslobodili sebi put, za spoljne pa-
litidke avanture i raspaljivanje
rata, imperijalisti pokugavaju
da uguge radnieki i opgtedemo-
kratski pokret, da otvore brane
za fagizaciju I potpunu militari-
zaciju unutragnjeg regima. Drug
Staljin je jog 1927 godine govo-
rio, da imperijalizam ne mode
pripremati nova ratave bez
ugugenja opozicije protiv rata,
bez ugugivanja masa. ?Da bi se
vodio rat, nije dovoljan porast
naoruganja, nije dovoljna orga-
nizacija novih koalicija. Za to je
jog potrebno jadanje pozadine
U zemljama kapitalizma. Nijeclna
kapitalistieka zemlja no mole
voditi ozbiljan rat, ako prethod-
no ne uevrsti svoju sopstvenu
pozadinu, ako ne obuzda ?svole?
radnike, aka ne obuzda ?svoje?
kolonije. Otuda postepena fagi-
zacija ,politike burgoaskih vla-
da.? (J. Staljin, Dela? torn X,
str. 282.)
?Krstagki pahod? protiv komu-
nizma, progoni i otvoreni teror
protiv komunistiekih partija
(SAD, Francuska, Australija,
Indija, zemlje Latinske Amerike,
Srednjeg Istoka, i dr.), antirad-
nieki 1 antisindikalni zakoni
(SAD, Grdica, Turska i dr.),
stvaranje reakcionarnih regima
u margalizovanim zemljama pa
naredjenju Is Vagingtona, koji
puze prod dolarskim imperija-
(Nastavak na eetvrtoj strani)
NOVA BORBA * 20. XII. 1949 3
(Nastavak sa treee strane)
lizmom, obnavljanje fa5izma u
Zapadnoj Nernadkoj, iskorigda-
vanje Apijunske faAistinte Tito-
ve klike za podrivadki rad u
zernljama narodne demokratije
? sve su to karike jednog te
istog lanca pripremanja za rat.
Pod zastavom antikomunizma
potpaljivadi rata obrazuju nano
slidno rosvetoma savezu snaga
im,perijalizma, fanzma, Vatika-
na i desnih socijalista.
Imperijalistieki tabor razvio je
istovremeno ideolaku pripre-
mu novoga rata u ogromnim
razmerama. Trale se sve nova
I nova sretstva za odgovarajuau
obradu javnog mnjenja, zaglu-
pljivanje masa pobesnelom pro-
pagandom ra.snih ideja mrtnje,
raspaljivanjem atomske psihoze
ratne histerije. Punaju se u
promet sva sretstva psihologkog
uticanja ? Atampe, literature,
radija, filma I crkve.
Ideaion(' sadr2aj propaganda
potpaljivada rata i njihovih po-
magada je veoma primitivan, no
to joj ipak ne smeta da nanosi
5tetu. Glavni sadrtaj te propa-
ganda sastoji se u hvalisanju
aameridlrog nadina tivotaa i bur-
?
APproved For Release 2005/04/22 : CIA-RDP83-00415R004200080001-5
,fzraske demokratije; propaganda
preimu5stava anglo - saksonske
rase; izlivanje itavth potoka
bestidnih lati i kleveta protiv
,SSSR-a i drugih miroljubivih
drtava; propovedanja kosmopoli:
tizma i odricanja od nacional-
nog suvereniteta, to ima za cilj
da slomi volju naroda za otpor
protiv metanja angloameritkih
imperijalista. Jedno od tlajvatni-
jih sretstava ideologke +abrade
:oamerikanizovanih? zemalla je-
ste preplavljivanje amerinom
detektivskom literaturom I holi-
vudskim filmovima, u kojirna se
gangsteri i ubice, sadisti kre-
teni, prevaranti i licemeri prat-
stavljaju ?kao glavni junaci.
2.Umetnosta i ?literaturaa sliene
vrste truju i zaglupljuju ditaoca
i gledaoca.
Sa stranicaameri5ke I reakcio-
name 5tampe drugih zemalja
rokim potokom tee propaganda
novoga rata. Ma da je drugo za-
sedanje Generalne skupgtine
OUN donelo specijalnu odluku,
koja osudjuje propagandu rata,
vladajudi krugovi SAD i Engle-
ske ne samo da nisu preduzeli
nikakve mere za obuzdavanje
potpaljiva5a rata i njihovih pro-
pagatora, ved naprotiv, javno ih
pot.strekavaju. Uporedo as pro-
danim paskaralima reakcidnarne
Atampe 1 radija istupa danas sa
tatvorenim-pozivom na rat cela
pleja,da zvargdpih drtavnilta, ela-
nova Trumonove vlade, elanova
kongresa, generala, admirala
i engleskih lordova.
Slidno fagistidkim agresorima
pred Drugi svetski rat, anglo-
ameridki imperijalistieki blok
vri pripremu novog rata u svi-
ma pravcima: vojno strategiske
mere, politini pritisak i uce-
ne, ekonomske ekspanzije 1 po-
robljavanje naroda, ideologko
zagljupljivanje masa, i jadanje
reakcije u svim oblastima javnog
tivota.
Vladajudi krugovi SAD i Veli-
ke Britanije bave se suludorn
idejom ? da orutanom silou
patine svorne gospodstvu ceo
svet, pretedi dovetanstvu novom
svetskom klanicom. Eto za5to
agresivna, vojno-politieka zave-
ra angloameridkih imperijalista
pretstavlja ogromnu apasnost za
sudbinu sveta, za tivot I blago-
stanje miliona prostih ljudi, za
nacionalnu nezavisnost i demo-
kratske tekovine svih naroda.
Snage tabora mira, demokratije i socijalizma rastu i ja6aju
Medjutim, bila bi duboka za-
bluda smatrati da je groznida-
va aktivnost, koju ispoljava im-
perijalistieki tabor, znak nje-
gove snage i nemogudnosti da
se spredi rat.
Protekle dye godine bile su
godine daljeg slabljenja tabora
imperijalizma, ispadanja iz nje-
govog lanca novih karika, za-
o5travanja svih njegovih unu-
tragnjih i spoljnih suprotnosti.
Istovremeno, u tome periodu ne-
prestano su rasle 1 Wale snage
tabora mira, demokratije i so-
cijalizma. Zbog toga, bez obzira
na tako giroku pripremu rata
ad strane imperijalistidkog ta-
bora, sada postoji mo5na, sva-
kim danim sve jada barijera na
putu potupaljivada rata. Dok se
tabor imperijalizma, na delu sa
SAD, priprema za ratne avan-
tura, antlimperijalistidki tabor
konsoliduje svoje snage za odlu-
ean otpor protiv ratabornih im-
perijalistiekih agresora, vodi
upornu borbu za izolaciju pot-
paljivada rata I rugtenje njihovih
5udovignih zamisli.
Demokratske snage mira ras-
tu neizmerno bre nego mradne
site potpaljivada rata. Uzajamni
odnos snaga na medjunarodnoj
areni iz korena se prornenio i
dalje se menja u korist tabora
mira, demokratije i socijalizma.
0 porastu i jadanju toga ta-
bora svedoei, pre svega, dalji
porast modi Sovjetskog Saveza,
koji istupa na eelu antiimperija-
listiekog tabora, na 5elu borbe
za dvrsti mir. U nepovrat su
propale nade imperijalistidkih
krugova da SSSR, koji je podneo
na svojim pledima glavnu tetinu
rata, nede modi da savlada
tegkode koje je izazvao" rat i
bee nemadko-fanstidkih osvaja5a
na delu sovjetske teritorije.
Sovjetski Savez dotivljava
modni uspon u svim oblastima
narodne privrede I kulture. Neka
se gospoda imperijalisti zamisle
nad objavljenim podacima o toku
ispunjenja posleratne potoletke
u sovjetskoj zemlji. U oktobru
ove godine proizvodnja soviet-
eke industrije prematila je za
yin od 50 procenata prosednu
mesednu proizvodnju predratne
1940 godine i pregla je prosedan
rnesedni nivo protzvodnje, pred-
vidjene petogodignjirn planom za
1950 godinu.
Dok pri-Oreda kapitalistiekih
zemalja pmta sliku akutne kri-
ze i opadanja, koja sve vin jada
pod uticajem nepodno5Ijivih voj-
nih rashoda, privreda Sovjetskog
Saveza iz godine u godinu, is
meseca u mesec neprestano se
razvija. Za 10 meseci 1949 go-
dine povedani plan idustriske
proizvodnje je prevazidjen; ukup-
na industriska prolzvodnja po-
rasla je prema istom periodu
progle godine za 20 procenata.
Poljoprivreda ide napred si-
gurnim korakom. Ukupna get-
va zrnastih kultura u ovoj go-
dini via je nego u 1948 1 pre-
maIlila je tetvu predratne 1940
godine. Zetva pamuks., lana i
mnogih drugih industriskih kul-
tura bolja je nego pro5lo-
godianja i veta je od predratnog
4 NOVA BORBA * 20. XII.
nivoa. Znatno je poraslo socija-
listidko stodarstvo.
Na osnovu porasta narodne
privrede povedava se materijalni
I kulturni nivo givota sovjetskih
ljudi, to ih nadahnjuje za osva-
janje novih i novih uspeha.
Danas je ved savrgeno jasno,
da samo pontvovani rad slo-
bodnih sovjetskih ljudi, rad mi-
liana stahanovaca osigurava pre
roka ispunjenje posleratnog Pe-
togodignjeg pleura ramvitka na-
rodne privrede SSSR. A to de
znatiti ne samo dalje jadanje
modi sovjetske drtave, ved
jadanje celoga tabora boraca za
mir i demokratiju.
Velika tivotna snaga sovjet-
skog socijalistieltog sistema
ispoljava se takodie u znaeaj-
nom tehniekom napretku, ostva-
renom u sovjetskoj drtavi. Sve
novija i novija tehnika raste,
osvaja i ukljuduje se u proizvod-
nju.
Jedan od dokaza-toga tehnid-
kog napretka i razvitka nauke
u nagoj zamlji pretstavlja ?via-
djivanje tajnom atomske ener-
gije za veoma kratko vreme
ligavanje Sjedinjenih Ameri5kih
Drava monopola na atomsko
orutje.
Saopatenje TASS-a od 25 sep-
tembra 1949, da Sovjetski Savez
raspolate tajnom atomskog
orutja 1 da je imao to orutje
jo5 u 1947 godini, razbilo je u
prah i pepeo rprorodanstvaa
vladujudih krugova imperija-
listiekih drtava i burtoaskih
naudnika koji puze prod njima
i koji su no jedanput izjavljivali,
da Rusi no mogu raspolagati
atomskim-orutjem pre 1952 go-
dine.
To saopttenje TASS-a iza-
zvalo je zabunu i nemir u redo-
vima tabora imperijalista i pot-
paljivada rata, oslabilo snage
toga tabora I nanelo uniAtava-
judi udarac aatomskoj diploma-
tijia Trumana?Cereila, koji su
zasnivali svoje ra5une na mo-
nopolu atomske bombe i ucenji-
vanju ljudi slabih nerava po-
modu toga orutja. Istovremeno,
sve ipristalice mira vatreno po-
zdravljaju kao pobedu stvari
mira dinjenicu, da Sovjetski Sa-
vez razpolote atomskim orutjem,
jer oni znaju da Sovjetska via-
da, verna svojoj politici mira, i
pored toga to ima atomsko
oruke stoji na svome ranijem
stanoviatu bezuslovne zabrane
upotrebe atomskog orutja.
Miroljubiva spoljna politika
Sovjetskog Saveza, a isto tako
spoljna politika zemalja na-
rodne demokratije, pretstavljaju
najkrupniji faktor jadanja ta-
bora mira i demokratije. Od-
govarajudi tivotnim interesima
prostih ljudi u celome svetu, ona
inspirin i ujedinjava redove
svih boraca za mir, jada njihovu
volju za pobedu.
Miroljubiva politika Sovjetske
vlade proistiee is same sugtine
nageg socijalistidkog drugtva, u
kome nema klasa zaintereso-
vanih za ratove. Sovjetska arta-
va je odlu5an neprijatelj politike
nacionalnog i rasnog ugnjeta-
vanja i njena spoljna politika se
1.949
zasniva na ponovanju prava i
nezavisnosti svih naroda sveta,
velikih i malih. Sovjetski narod
zahvaden entuztjazanom izgradnje
komunizma neposredno je za-
interesovan oduvanjem mira. Na5
narod je cluboko' ubedjen, da so-
cijalistidki drunveni sistem, ko-
ji je on stvorio, odnosi pobedu u
mirnom takmieenju sa kapita-
listiOkim sistemom.
Spoljna politika. Sovjetske via-
de u odnosima sa kapitalistinim
zemljama polazi od mogudnosti
uporednog postojanja socijalis-
tidltog i kapitalistidkog sistema
I mime saradnje rnedju njima.
Jo5 1934 godine drug Staljin je
sa svom jasnodom I preciznogdu
forrnulisao tu politiku slede5im
re5ima: ',Naga spoljna politika
je jasna. To je politika o5uva-
nja mira I jadanja trgovinskih
odnosa sa svim a zemljama.
SSSR ne misli dis?preti nikome
i tim pre -- clii"hapada ma na
koga. Mi smo a mir i branimo
stvar mira. No Mi se ne bojimo
pretnji i spremni smo da od-
govorimo udarcem na udarac
potpaljivada rata.a
Predlozi, koje je podnela Sov-
jetska vlada na poslednjem za-
sedanju Generalne skupttine
Organizacije UjeclInjenih nacija
o osudi pripreme novoga rata,
koja se vr51 u nizu zemaljEt, na-
rodito u Sjedinjenim Drtavama
Amerike i Velikaj Britaniji, o
preduzimanju praktienih mera
za bezuslovnu zabranu atomskog
orutja a takodje o zakljudenju
pakta pet velikih zila za jadanje
mira, jesu dragoceni doprinos
borbi za mir 1 novi udarac po
taboru potpaljivada rata.
0 porastu i jadanju snaga
tabora mira, demokratije i so-
cijalizma govore takodje veliki
uspesi postignuti u zemljama
narodne demokratije, koje su
dvrsto pone putem izgradnje
socijalizma.
Brz privredni I kulturni uspon
u Poljskoj, Cehoslovadkoj, Bu-
garskoj, Rumuniji, Madjarskoj,
Albaniji, uspano ispunjenje
privrednih planova, porast ma-
terijalnog blagostanja stanov-
niAtva, konsolidacija unutra5njih
snaga narodnih demokratija,
stvaranje ujedinjenih marksis-
tidko-lenjinistiekih radninih par-
tija, koje idu u prvim redovima
borbe za socijalizam, jadanje
prijateljstva i uzajamne poll-
tidke, ekonomslte I kulturne
saradnje I uzajamne pomodi
medju narodima Jugoistodne
Evrope, jadanje njihovih pri-
vrednih i kulturnih odnosa sa
SSSom, sve to zna5i ozbiljan
doprinos zajedni5kom delu ja-
danja modi I okupljanja snaga
antiimperijalisti5kog, demokrat-
skog tabora.
Ekonomski politidki i kulturni
uspesi zemalja narodne demo-
kratije slue drugim narodima
kao oeigledan primer, da je
mogute, bez porobljivadkih ugo-
vora sa imperijalistima, osla-
njajudi cte na sopstvena, snage,
na osnovu uzajamne saradnje i
bratske porno& Sovjetskog Sa-
(Nastavak na sedmoj strani)
SASTANAK JUGOSLOVENSKIH POLITEMIGRANATA
POVODOM REZOLUCIJE INFORMBIROA
Jugoslovenski politemigranti odu?evljeno
pozdravljaju odluke Informbiroa
Jugoslovenski politemigranti u
NR Cehoslovadkoj odrtali su
u Pragu na dan 9 decernbra opna
sastanak partijaca i nepartijaca
povodom novembarskog zaseda-
nja Informacionog biroa, Posle
referata druga Slobodana Ivano-
vida o Rezoluciji Informbiroa,
razvila se tiva diskusija u kojoj
su ueestvovali mnogobrojni dru-
govi.
Svi politemigranti su jedno-
glasno i sa rtajvedim odugevlje-
njem pozdravili sve odiuke no-
vembarskog zasedanja Inform-
biroa. Predlog da se po5a1ju te-
legrami drugu Staljinu, Informa-
cionom birou i CK Komunistieke
partije Cehoslovadke, bio je prik-
mllen jednodu5nim odobrava-
njem.
JOSIFU VISARIONOVICU - STALJINU
MOSKVA - ICRE1ViLJ
Dragi druie Josife Visarionovidu,
Mit jugoslovenski politemigranti u NR Cehoslovadkoj, okupljerul
na svom sastanku povodom rezolueija Informacionog biroa komu-
nistidkih i radniokih partija, galjemo Vama, voljenom vodji i utitelju
ditavog miroljubivog i naprednog dovedanstva i najvedem prijatelju
nagih naroda, svoje plamene pozdrave.
Stalna briga koju je vodila i vodi Sovjetska vlada, Centraini ko-
mitet SKP(b) i Vi lidno, druie Staljine, o sudbini i bududnosti naroda,
Jugoslavije, uliva neiscrpne snage komunistima, radnidkoj klasi
i radnim masama nage zemlje u_borbi za svrgavanje Titove fagistieke
bande, za vradanje nage zemlje u tabor zemalja koje na delis sa SSSR
izgradjuju socijalizam.
Obedavanao Vam, dragi druie Staljine, da demo, naoruiani rezo-
lucijama novembarskog zasedanja Informacionog biroa, sa pojada-
nom mobilizaeijom snaga voditi borbu za stvaranje prave marksi-
stidko-lenjinske komunistidke partije Jugoslavije, verne prineipima,
proleterskog internaeionalizma. Uvereni smo da demo time najbolje
i najvige doprineti borbi svih slobodoljubivih naroda za trajan mir,
za narodnu demokratiju.
Zivela SKP(b), slavrta j herojska Partija Lenjina-Staljina, pred-
vodnielia snaga medjunarodnog proletarijata!
Ziveo nag voljeni drug Staljin, vodja, i uditelj naprednog dovedan-
stva, najveddi prijateli I zagtitnik jugoslovenskih naroda!
JUGOSLOVENSKI REVOLUCIONARNI POLITEMIGRANT1 U CSR
INFORMACIONOM BIROU KOMUNISTICKIII
I RADNICKIII PARTIJA
Dragi drugovi,
Povodom Komuniliea I rezoluelja Informacionog biroa komunisti&
ku 1 radnidkih partija, mi, jugoslavenskl ,politemigranti u bratskoj
NR Cehoslovadkoj, odriall smo opki sastanak.
Svi prisutni su sa najvedim odugevljenjern jedlioglasno pozdraviii
Komunike I rezoluelje Informacionog biroa komunistidldh I mini&
Idh ,partija.
Odluke novembarskog zasedanja Informacionog biroa od isto-
riskag su znadaja za sve komunistleire I radnidke partije, za ditav
naedjunarodni radnieki pokret, a narodito, za jugoslovenske na-
rode. '
MI, jugoslovenski politemigranti, abedjeni smo da borba in
demokratiju i socijalizam, barba za jedinstvo ra,dnidke klase, znaki
u isto vreme aktivnu borbu protiv Titove fagistidke klike.
Klika Tito?Rankovid ? banda starih gpijima i ubica, ii slubi
angloamerldkih imperijalista ? uzurpirala je vlast u KPJ, irvrgila
kontrarevolucionarni ditavni udar, upostarvila diktaturu fagistidkog
tipa I krvavim gestapovsldm terorom u zeanlji likvidirala hiljade
pravih komunista.
Svesni rano toga, da je takozvana KPJ pretvorena u pamodni pp-
ilciski aparat I gpljunsku ageiaturu klasnog neprijatelja. Stoga zna-
mo, da je osnovni zadatak revolucionarnih snags, u Jugoslavijl, uz
aktivnu pomod jugoslovenskih komunista-politemigranata, mobil'.
sanje svih snaga za ponovno stvaranje marksistioko-lenjinske komu-
nistidke partije Jugoslavije, verne proleterskom internacionalizmu.
So nageg sastanka, mi svetano obedavamo da demo za izvrgavanje
tog glavnog zadatka uloiiti sve silo da naga pomod revolueionarnim
snagama u zemlji bude no aktivnija I to veda.
U toj borbi referati I rezolucije novembarskog zasedanja,
Informacionog biroa pretstavljaju I naj jade orutje u rukama
jugoslovenskih revolucionarnih I istinski rodoljubivih snaga u nji-
hovoj borbi za svrgavanje fagistidke klike gpijuna 1 ubica.
Stalna briga Informacionog biroa, na dein sa SKP(b) I drug=
Staljinom, o sudbini 1 bududnosti nagih naroda, pretstavljala je
pretstavlja neocenjivu pomod revoluclonarnim I patriotiskim snar
gama Jugoslavije u njltiovoj tegkoj borbi koju pod staljinskom za-
starvom internacionalizma vode za nezavisnost zemlje, za socijalis-
Mira Jugoslaviju.
Ziveo Informacioni biro no delis sa slavnofm SKP(b)!
2iveo drug Staljin, mudri vodja I uditelj ditavog naprednog dove-
danstva, najvedi prijatelj I zagtitnik jugoslovenskih naroda!
JUGOSLOVENSKI REVOLUCIONARNI POLITEMIGRANTI
U NR CEHOSLOVACKOJ
CENTRALNOM KOMITETU
KOMUNISTICKE PARTIJE CEHOSLOVACKE
Dragi drugovi,
Mi, jugoslovenski politemigranti, okupljeni no sastanku povodom
Komunikea I rezolucija Informacionog biroa komunistidkih i radni-
dkih partija, galjemo Centralnom komitetu KPC svoje bratske I dru-
garske pozdrave i zahvalnost za internacionalistidku svestranu po-
mod u borbi nagih naroda za svrgavanje Titove fagistidke klike, ban-
de gpijuna i ubica u sluibi angloameridkog imperijalizma.
Radnidka klasa Cmhoslovadke no dein sa KP( I voljenim drugom
Klementom Gotvaldom, u praksi pokazuje da je borba za socijalizam
i mir neodvojiva od aktivne borbe protiv fagistidke Titove klike.
Udestvujudi rame us rame sa dehoslovadkim drugovima u borbi za
izgradnju socijalizma u CSR, mi se odugevljavamo velikim uspesima,
koje postite radni narod Cehoslovadlie u izvrgavanju Petogodignjeg
piano. Svesni da no taj na5in doprinosimo svoj udeo u borbi za ja-
danje tabora demokratije i mira no dein sa Sovjetskisn Savezom
drugom Staljinom, mi demo, naorutani rezolucijama Informbiroa,
udvostruditi svoje snage za to aktivniju pomod borbi nagih naroda
za svrgavanje Titove bancle gpijuna i ublea.
Da livi nerazrugivo bratstvo I prijateljstvo naroda Jugoslavije i Ce-
hoslovadire!
Da tivi CH KP O no dein sa drugom Gotvaldomi
Da iivi drug Staljin, vodja i uditelj medjunarodnog proletarijata,
najvedi prijatelj i zagtitnik svih miroljubivih naroda!
JUGOSLOVENSKI REVOLUCIONARNI POLITEMIGRANTI U CSR
Approved For Release 2005/04/22 : CIA-RDP83-00415R004200080001-5
Jugoslovenska
Ref erat odr&tn
Drugovi! Proglo je vise od
godinu dana otkakojeobjavlje-
ia istoriska Rezolucija Infor-
macionog biroa o ,situaciji u Ko-
munistiakoj partiji Jugoslavije.
Razvoj dogadjaja u Jugoslaviji
za to vreme, sudski proces u Bu-
dimpegti i provokatofrska de-
latnost titovske delegacije u
OUN u potpunosti su potvrdili
ispravnost Rezolucije i svu
vrednost tog neobiano yagnog
teoriskog i praktianog doku-
manta za avetski revolucionarni
pokret.
Sa neobienom striagom i pro-
nicijivogau razobliaila je Rezo-
lucija protivsovjetsko i prolix-
komunistiako lice jugoslovenskih
rulcovodilaca, kao i ainjenicu da
oni nisu imali rata zajecinielsog
sa marksizmom-lenjinizmom ni
as principirna proletersk.og in-
ternacionalizma. Sa genijalnom
snagoim dalekovidosti ona je
etkrila paetke dogadjaja koji
su sledili u Jugoslaviji, ukazav-
gi da ?takvo nacionalistiako
srtanavigte mole dovesti samo
do pretvaranja. Jugoslavije u
obianu burgoasku republiku, do
gubitka, nezavisnosti Jugoslavi-
je i do pretvaranja Jugoslavije
u koloniju imperlialistiakih ze-
malja?. Istu nauknu proniclji-
vost nalazimo i u objagnjenju
Rezolucije po pit anj u privrednih
posledica dernagogkih i avantu-
ristiakih mera Titove klike, do-
netih u cilju da se komprami-
tuje socijalizam. Rezolucija je
znaaila .moanu podrgicu za .zdra-
ye, rervolucionarne, internacio-
nalistiake elemente u KPJ u nj
hovoj borbi protiv fats-Wake
diktarture Tita i Rankoviaa. Ma-
sa jugoslavenskog naroda bile
Si] i jesu dobuko proaete duhom
Rezolucije, jer na sopstvenom
iskustvu oseaalu ispramnost ma-
ne date o krvavim daelatima
koji su prigrabili vlast u draavi.
Rezolucija Informacionog bi-
roa znaila je istOfriski preokret
u orijentaciji i delatnosti celog
svetskog revolucianarnog pokre-
ta. Zahvaljujuai njenoj rnarksi-
stiako-lenjinistiakaj ideologkoj
jasnoai I taanoj formulaciji pi-
tanja klasne borbe u uslovima
koji su stvoreni posle Drugog
svetskog rata, naraito u na-
'rodnodemokratsisim zemljama,
mogle su komunistiake i irad-
niake partije uspegno da se bo-
re protiv nacionallstiakih skre-
tanja u svojim 'sapstvenim re-
clovima i da uevr?auju svoje
ideologic? jedinstvo. Svetski re-
volucionarni pokret postavljen
je jog odluanije na liniju prole-
terskog internacionalizrna. Ko-
munisti i raciniaka klasa progeli
su se jog dublje ideologijom
proleterskog intemacionalizina i
svegau, da je adanost otadtbini
socijalizma ? Sovjetskom Sa-
vezu ? probni kamen i kriteri-
jum internacionalizma. Rezolu-
cija Informacionog biroa o si-
tuaciji u KPJ bila je temelj za
mnage pobede komunistiakih
i radniakih partija. Pomoau nje
orijentisale su se komunistiake
I radniake partije u borbi pro-
tiv nacionalistiakih skretanja,
za uavrgeenje proleterskog in-
ternacionaliznaa i adredile ad-
luano i jasno stanovigte po pi-
tanju mira i rata.
Drug Stallin je prugio medju-
narodnom komunistiekom po-
kretu neizmernu porna. Sa, ge-
riljalnom pronicljivogau opo-
minjao nas je na niz ideologkih
skretanja i zabluda 1 pomogao
nam je da se uspe?no protiv
njih borimo. Ta pomaa druga
Staljina znaaila je spas za mnos
ge naarksistiake partije. Zahva-
ljujuai toj pomaai mogle su da
se izbegnu mnoge gregke u teo-
riSkoj i praktientaj orijentaciji.
svojim izjavama 0 stano-
vigtu kornunistiakih partija u
sluaaju imperijalistiekog napa-
da protiv Sovjetskog Saveza
zemalja narodne demokratije,
istaknuti vodje medjunarodnog
radniakog pokreta Mona Torez,
Palmiro Taljarti, Foster i drugi
izrazili su spremnostiodluanost
trudbeniekih masa u svojim ze-
raijarma da se bore rame uz ra-
me as oslabodilaakom Sovjet-
skom armijom protiv imperija-
listiekih napadata. Taj odluaan
stay protiv angloameriakih pot-
Approved For Release 2005/04/22 : CIA-RDP83-00415R004200080001-5
G. GEORGIJU DEZ
komunistieka partija u vlasti ubica I pijuna
na savetovanju Informackmog.biroa komunistiekih, partija
, 4
tU uneli zabunu u Nagoya re-
dove.
Lenjin je upozor.avao na to,
da buraoazija, koja ima veliko
politiako iskustvo, pokugava da
nadje i u najtetibm momentima,
kada yea izgleda da je isceplje-
na, stain() nova i nove neoaeki-
vane rezerve, kako bi se spasla
rad smrti.
Prelaz Titove klike ka fa-
gizmu nije slaajan. On je izvr-
gen po naredjenju njenih go-
spodara ? angloameriakih impe-
rijalista, aiji je sluga ? kako se
sada .pokazala ? ta klika yea
odayno.
Izyrgavajual volju imperija-
lista, jugoslovenski iztlajnici su
stavili sebi u zadatak da u ze-
mljama narodne demokratije
stvore politiake bande od re-
ak cionarnih, nacionalistikkih,
klerikalnih i fagistiekih eleme-
nata, kako bi, oslanjajuai se na
njih, izvrgili u tim zernljama
drgavni udar, odvojili te ze-
mlje od Sovjetakog-Saveza i ce-
log socijalistiakog tabora i pod-
redili th silama imperijalizma.
Titova klika pretvorila je Beo-
grad u cantos. gpijunage ame-
rikke obavegajne slugbe i pro-
tivkomunistieke propaganda.
Jog za vreme rata, 1943 godi-
ne, londonski radio, koji je
potpomagao Mihajloviaa i erni-
grantsku vladu ekskralja Petra,
?giro je promento ton u korist
Tita. Kasnije se ?aaznalo, da je
u Titovom gtabu bila britan,ska
vojna misija, i do. je Tito po-
stavio za svoga pretstavnika u
Londonu pukovnika ' (sada ge-
nerala) Velebita, agents engleske
?pijunage. Imperijalistiele in-
trige su poaele izlazitina povrgi-
nu. U to vreme objayilo je ru-
kovodatvo Komunistiake partije
Jugoslavije politiaku deklaraci-
ju o Makedoniji, deklaraciju
u sugtini nacionalistiaku, koja
je u najodluanijim momentlina
borbe makedonskih pat/Sofa po-
zivala borce da dezertiraju iz
EAM-a i stave se na raspolo-
genje Titu. Titavi cmisari, medju
njima i Vlsiez:sanovia, odmah su
pristupili, u Makedoniji, razor-
nom radu u Konsunistiakoj par-
tiji Grake.
Cerail je poslaa Titu svog si-
na Randolfa sa specijalnom mi-
sijortn. Kasnije se taj start re-
akcionar i smrtni neprijatelj
SSSR-a sastao i nano sa Ti-
torn. Jog tada je Tito sa svojom
klikom utivao naroeitu paanju
poverenje imperijalista.
S druge strane, ubedljivi
? jugaslovenskog generals Po-
piyode pokazali su u pravom
svetlu kompromisni stay Tita,
Rankoviaa i clrugih paternal hitle-
rovskim okupatorima i Gesta-
pou i njihovu podlu izdaju ju-
goslovenskih partizana u najte-
gim mamentima rata. To ave
potpuno objagnjava dalju ori-
jenta?ciju Titove klike. Iskustvo
radniakog pokreta nas uai, da
ljudi, koji su jedanput stupili
u sluibu .burtioaske palicije, slu-
'tie joj celog tivota.
Angloamerlaki imperijalisti po-
pularigu odyrartni stay Titove
bande i preporueuju je kao
protivkomunistiaki recept u
medjunarodnim, razmerama.Po-
kugavali su takodje da davedu
komuniste ostalih zemalja pod
Taw uticaj. Ali je plan im,pe-
rijalista pretrpeo krah: ispod
kape ?margala? prorvirile su ugi
gpijuna medjunarodnog kepi-
tab.
Dok ave istinske pristalice
mira, demokratije i socijalizma
vide u SSSR moanu tyrdjavu
socijalizma, vernog i neustragi-
vog branioca slobode i nezavis-
nastf naroda, bedem mira, klika
Tito-Rankovia, koja je prigra-
bila vlast pod ma.skom prija-
teljstva sa SSSR, vodila je pa
naredjenju angloameriakih im-
perijalista klevetniaku i prove-
katorsku kampanju protiv So-
vjetskog Saweza, koristeei se
najgnusnijirn izmigljotinama,
pozajmljenim iz Hitlerovog
arsenala.
Svi pokugaji imperijalistiake
buraaazije, da titovsku anti-
soyjetsku i antikomunistiaku
razornu politiku pragfri izvan
granica Jugoslavije, raibili su
se o eeliano jedinstvo ovetskog
revolucionarrrog proleterskog
pokreta.
pallivaea rata - imao je giroki
odjek u eel= svetu i pretsta-
vliao je zna'aajan patstrek za
masa u njihovoj borbi za
Rezolucija Informacianog bi-
roa odjeknula je kap snagan po-
ziv no revolucionamu budnost.
Upozoravala je na opasnost ko-
la prat one koji polaze stopa-
ma burgoaskog nacionalizma,
one kojf pad.aju u blots anti-
sovjetizma; ? na opasnost na
koju je drug Staljin upozora-
vao jog pre 22 godine: ?Interna-
cianalista je onaj ? kale drug
Staljin ? ko je spreman da
gtiti SSSR bez prigovora, bez
kolebanja, bez uslova, jer je
SSSR baza svetskog revolucio-
namag pokreta, a zaltita kre-
tanja napred tog revolucionarnog
pokreta, nemoguaa je bez zagti-
te SSSR-a. Ko misli da gtiti
svetski revolucionarni pokret,
zaobilazai i lduai protiv SSSR,
taj ide protiv revolucije, taj se
obarvezno kotrliar u tabor nepri-
j atelj a revolucije?. J. V. Stalj in,
Dela, torn X, str. 51)
Kako su dub oko .aktuelne da-
nas reel nageg velikog aitelja!
Dijalektika klasne borbe je ne-
milosrdna.
Bestidan i licemaran pokugaj
Titove klike da frazama o izgrad-
nji socijalizma i o takozyanoj
?nezavisnoj liniji? u odnosu na
oba tabora, na. koje je razdeljen
danagnji svet, sakrije svoj ,an-
tisoyjetski i antikomunistikki
stay pred licem revolucionar-
nog pokreta u celom svetu
I pred racinlekorn klasom i
trudbenicim,a Jugoslavije ?
pretrpeo je portpuni neuspeh i
izazvao najdublje gnuganje. Ti-
tova klika je otYoreno pregla
U imperijaliatiaki tabor pot-
paljivaea rata i nalazi se u
slugbi ameriakih imperijalista.
Logiana popledica antikomuni-
stake i antisavjetske politike bio
je prelaz Titove klike ka fa-
gizmu, Ta klika prodala je At-
goslaviju i narocie Jugoslavije
amerrakim monopolistima, likvi-
dirala je drtiaami suverenitet,
nacionalnu nezavisnost i po-
slednje ostatke slobode, zavo-
deal regim najveteg terora
gestapovskog tipa.
Ginjenice koje su izagle na
videlo za yreme sudskog proce-
sa u Budimpegti, u Narodnoj
Ref:albite' Bugarskoj, u Narod-
noj Republici Rumuniji i u
drugim narodnodemokratskim
zemljama, jasno pok,az-uju da su
Tito, Rankovia, Kardelj, Djilas,
Pijacie, Gognjak, Maslaria, Beb-
ler, Mrazovie, Vukmanovia, Ko-
ea Popovia, KidriC, Negkovia,
Zlatie, Velebit i drugi, a ta-
kodje Rajk, Brankov, Trajao
Kostov, Patraskanu i njihovi
kompanjonl, agenti angloame-
riakih imperijalistiakih gpijurt-
skih sluabi. Oyi odVtratni gpiju-
ni i izdajnici pom,agali su jog
za yreme Drugag svetskog rata
angloameriekim imperijalistima
da pr1premaju take oslonca za
ostvaranje plana svetskog go-
spodstva. Ta s banda gpijuna i
izdajnika uvedena je kao tro-
janski konj u redove komuni-
stikkih i radniakih partij a. Izvr-
gayajuai naredjenja svojih go-
spodara, ti ljudi u imali zloai-
naaki cilj da u zemljama u ko-
limo dolls na vlast radnialsa
klasa prigrabe vlast u partiji
i drgavi u svoje ruke, da suzbi-
ju revolucionarni pokret i da
obezbede obnayljanje vladayine
burgoazije.
U zemljama Srednje i Jugo-
istane Evrope, koje su bile
oslobodjene ad strane Sovjetske
,armije, burgoaske strankei bur-
goaski politiaari itiagli su iz rat-
ta ve-oma kornpromitovani. Na-
rodne revolucionarne snageras-
krinkale su th i politleki razbi-
le. Svetska reakcija je besno
branila svoje burgoaske agen-
lure u tim zernljama. All ona se
nije ograniaila same na to, jer
burgoaske stranke i desni soci-
jaidernokrati nisu bili vile u
stanju de se sami bore protiv
narodnih snaga, rukovodjenih
kamunistiakim i radniakim par..
tijama. Imperijalisti su paeli
da trate nave rezerveza restau-
raciju kapitalistikkog regimta,
kako bi izazvali razdor u rad-
niekom i demokratskom pokre-
u drugoj polovini novembra
Posle objavljiy,anja Rezoluci-
je Informacionog biroa, beo-
gradski fa.gistielet izrodi pokeli
su da se gale da su toboge artve
nepravde. All njihoya jedina
misao bila je da Ito dute sakri-
ju svoju mranu pro:goof i svo-
je veze sa angloameriakim im-
perijalistima. Sudski proces u
Budimpegti pogodio je Titovu
kliku kao gram.
Cinjeniee su pokazale da se
nije radilo ni o kakvim gregka-
ma, nego o namernaj kontrare-
yolucionarnoj, protivsovjetskoj,
protivkomunistiekaj politici, ko-
ju je sprovodila banda gpijuna,
profesionalnih denuncijanata i
agenata-provokatora as dugo-
godignjorn slutbom u policiji i
u aparatu buraoaske gpijunage.
Veainu danagnjth jugoslovenskih
rukovadilaca pasiao je Gestapo
u Jugoslayiju iz fraricuskih kon-
centracionih logora jog u 1941
godini.
Razoblikenje bande Rajka?
Brankova, sudski prates j izri-
canje presude, treba smatrati
kao veliki uspeh fronta socija-
liima i demokratije nad piano-
vima imperijalizma. Cinjenice,
koje su izagle na videlo za vre-
me Budimpegtanskog process,
definitivno su strgle masku sa
lica Tita i njegove klike i po-
stavile ih pred lice naroda Jugo-
slavije i celog sveta u njihovom
pravarn svetlu starih gpijuna i
agenata-proyokatora, koji su se
uvukli u redove radniakog po-
kreta kao plaaeni agent ame-
riakth i engleskih imperijalista.
Planovi arneriakih imperija-
lista, sraunati na zastragivranje
i podrivanje narodnodemokrat-
skih zemalja i na stvaranje
protivsovjetskog bloka u Sred-
njoj i Jugoistoanoj Evropi, u ko-
me bi Titova klika igrala ulogu
udarnog odreda, pretstavljaju
deo celokupnog strategiskog
plans imperijalizma, koji ide za
raspallivanjern novog svetskog
rata. Otkrivanje tog plana prat-
stavijala je Abog toga veliki po-
raz za potpaliivaee rata i po-
bedu mira.
Pretvaranje klike Tito?Ran-
kovia u direktnu agenturu im-
perijalizrna i pomagaaa ratnih
hugkaaa, dastiglo je srvoj v-rhu-
nac u otvorenom prikljukenju
jugoslovenske vlade imperijalis-
tiekom bloku u OUN, gde ljudi
kao Kardelj, Djilas i Bebler
istupaju u zajeclniakom frontu
sa ameriakina reakcionarima po
najvainijim pitanjima medju-
narodne politike.
Spoljna pogitika Titove klike
je antisovjetska politika najod-
vratnije vrste. Beogradsk.a kon-
trarevolucionarna agentura iz-
vrgaya zadatke imperijalistiakih
napaclaaa i potpaljivaaa novog
svetskog rata.
Fargistiaki izrodi pok-ugavaju
c/a sakriju adnarodaJugaslavije
karakter Atlantokog pakta, ko-
me bi geleli da se prikljuae.
Njihova nedela, otkrivena na
sudskorn procesu u Budimpegti,
porazan su dokaz njihovog
aktivnog uaestvavanja u spro-
vedjenju ratnih planova angle-
ameriakih imperijalista.Analizi-
rajuai spoljnu politiku Titove
klike, komunistiake i radnikke
partije Yea odayno su ukazivale
na to, da nada biti niSta audno-
yato, ako The, da bi se dodvorio
svojim gospodarima, , izrnisli
uskoro nova teoriju, aroma ko-
joj uzrok rata u nagoj epohi
nije kapitalizam i njegove su-
protnosti niti imperijalizam, yea
socijalizam i kornunizam.
I stvamo, to je sada postala
glavna parola spoljne palitike
jugoslovenske vlade. Sva spolj-
nopolitieka istupanja beograd-
ske fagistiake bande imaju je-
dan jeclini ciltj: klevetati i ocr-
niti Sayez zemlje na-
rodne demokratije. Za Titovu
kliku ne postoje na svetu ? iM-
perij alisti. Svaki istup Titove
klike (Alga mrgnjom i zlobom
protiv SSSR i zemalja narodne
demokratije.
Anglorameriaki gospodari za-
Mayan su od svog agents Tita
veau aktivnost na sadagnjem
zasedanju OUN. Ogroman prestig
koji je postigao Sovjetski Saves
uznernirava imrperijaliste.Uloga;
koju su imperijalisti odreclili ti-
tovskim emisarima u OUN legi
u pokugaju da se diskredituje
Approved For Release 2005/04/22i: CIA-RDP83-00415R004200080001-5
1949.
glavna snaga mira ? Sovjetski
Savez i da se pusti zavesa ad
dims, kako se no bi video da
su angloamerraki imperlialisti
potpaljivaei rata.
Tajni Titovi izaslanici poku-
?avaju syim silama da kompro-
mituju uzajamne odnase novog
tipa ? socijalistiake odnose
izmedju SSSR I zemalja narod-
ne demokratije, zasnavane na
ravrtopravnosti i zajeciniakim
interesima. Ti uzajacmni odnosi
su centar eke koga se okuptljaju
svi ?stall narodi koji tele mmr
I slobodu, narodi zemalja koje
su vazalski podredjene amenia-
kern imperijalizmu. All pobes-
nela Titova klika je nemoana
pred ainjenicarna. Same za-
hvaljujuai socijalistiakoj pomoki
SSSR Dnarodnoclemokratske re-
publike stupile su u onaj period
razvitka, kada se narod, koji je
upoznao raciest slobodnog i ne-
zavisnog givota, aseaa kao gos-
podar zemlje i ulaae aye snage
za uavrgaenje i procvat svoje
otadtibine.? (G. M. Malenkov: go-
von odraan 6 novembra 1949).
U isto vreme privreda SAD na-
lazi se prod katastrofalnom kri-
zom, koja Ce as sobom porvuei
I ,sve zemlje koje .su povezale
svoje sudbine as Amerikom,
ukljuaujuai i Jugoolaviju.
Na nedaynorn zasedanju OUN
Titova klika u potpunosti se
razobliaila: postalo je jasno ko
stoji iza nje i kome ona
Tito revnosno izvrgava sva
naredjenja svojih gospodara.
Nerna takvih nacionalnih inte-
rasa koje Tito ne bi izdao .po
naredjenju Vagingtona. Beograd-
ski dapisnik lista ?Njujork He-
rald Tribjun? u svom alanku
?Sjedinjene drgave zahtevaae od
Tita politieke ustupke?, izjavio
je jog ujunu da.ae ustavu jugo-
slovenske vlade dual do pro-
mane po pitanju zahteva prema
Austriji, p0 pitanju Trsta i po
pitanju grakih partizana. Sluga
imperijalista, judugka Tito, taa-
no je izvrgio naredjenja svojih
gospo.dara. 0,drekao se Slove-
nake Korugke i suprostaylja se
pravednom regenju jugosloven-
skih interesa u Trstu. to se
like Grake, sam Meson je
U svom govoru pri otyaranju
Generalne skupgtine OUN izneo
promenu starva izdajnieke jugo-
slovenske vlade.
Sve to primoralo je list
?Tajms? da konsftatuje sledeae:
DU spoljnoj politici otstranio je
Tito neke prepreke koje su
spreaavale uspostavaljanje pri-
vrednih odnosasa zapadnim si-
lama.? Na kapitalistiakom jezi-
ku to znaai da agents Titu mo-
gu biti poslani ,dolari koje je
atilo,
U oblasti unutragnje politike
glavni rezultat delabnosti izdaj-
niake klike Tita---Rankoviaa je-
ste faktiaka likvidacij a narodno-
demokratskog uredjenja u Jugo-
slaviji.
Kao posledica kontrarervolu-
cionarne politike klike Tita--
Rankoviaa, koja je prigrabila
viast u partiji i drgavi u svoje
rake, u Jugoslaviji se uayrstio
protivkomunistikki, policiski dr-
ga-vni realm fagistiakog tips. So-
cijalna baza tog regima je ku-
lagtvo na selu I kapitalistiaki
elementi u gradu. Vlast u Jugo-
slaviji nalazi se stvarno u ru-
kama protivnarodnih, reakcio-
narnih elemenata. U centralnim
I mesnirn organima rade aktive4
furtkcioneri ,starih sburgoask n
stranaka, kulaki i drugi narod-
noj demakratiji neprijateljski
element. Vladajuaa fagistiaka
vrhugka odrlava se na vlasti
pamoau razgranatog vojnog
policiskog aparata, pomoau koga
ugnjetava trtarode Jugoslavije;
ona je pretverila svoju zemlju
u vojni logor, pogazila sirs de-
mokratska prava trudbenika i
gugi svako slobodno izratavanje
migljenja.
Jugoslovenski vlastodrgci de-
magogki I podia olarnanjuju na-
rod govoreei da toboge izgra-
djuju socijalizam. Ustvari, sva-
horn marksisti je jasno, da o ne-
koj izgradnji socijalizma u Ju-
goslaviji ne mote biti ni real,
had je Titova klika prekinula
as Sovjetskim Savezom i celim
taborom socijalizme I demokra-
tije i na taj main ligila Jugo-
(Nosta/sok na lestaj strativi )
NOVA BORBA * 2Q. X,11. 1949 5
(Nastavalc sa pete strane)
slaviju glavnog oslonca u iz-
gradnji socijalizma, kad je ze-
mlju pivredno i polititki padre-
dila angloameriekim irnperija-
listima.
Dogadjaji poslednjeg vremena
pokazali su, da je jugaslovenska
vlada potpuno zavisna od ino-
stranih imperijalistiekih krugo-
va i da je postala orudje
rijiibo-
ye agresivne politike, to je do-
velo do likvidacije samostalnosti
i nezavisnosti jugoslovenske re-
publike.
Centralni komitet komunistie-
ke partije i jugoslovenska vlada
potpuno su se udrutili sa
im-
perijahstikim krugovima pro-
tiv celog tabora socijalizma i
demokratije, protiv komunistie-
kih partija celog sveta, protiv
narodno-demokratskith zemalja
i SSSR.
Tito i Rankovie sprovode u
zemlji zverski teror. Svako slo-
bodno izratavanje naprednih,
demokratskih nazora ugro2ava
slobodu i hoot, surovo se
gaze sva ljudska prava. Zatvori
su prepuni komunista, Itraj-
kaea-radnika, i seljaka koji od-
bijaju prinudni try. ?dobrovo-
ljni? rad. Sobe za mutenje, pre-
mlativanje i tiranisanje, osleplji-
vanje i retim izgladnjavanja u
zatvonima izazivaju u2as u ce-
loj zemlji. Ubistvima i strelja-
njima nema kraja. Jugoslavija
danas ? to je zemlja krvavog
istrebljenja i tamnica naroda.
PrigrabivIi rukovodstvo KPJ
svoje ruke, jugoslovenske ,s1u-
ge imperijalizma zapoeele su sa
teroristiekim pohodom protiv
istinskih komunista, koji su
ostali vemi principima marksi-
zma-lenjinizma i koji se bore za
nezavisnost Jugoslavije od im-
perejalista. Hiljade jugosloven-
skih patriota, odanih komuni-
zmu iskljueeno je iz partije, za-
tvoreno u tamnice i koncentra-
cione logore a mnogo njih
izmrcvareno je i ubijeno u za-
tvorima ill mueki, kao poznati
jugoslovenski kom,unista Arso
Jovanovie. Svirepost sa kojom
se u Jugoslaviji uniktavaju ne-
ustrakivi borci za kornunizam
mote se uporediti samo sa zver-
stvima hitlerovih faIista, ili Cal-
darisovih dtelata u Grekoj i
Frankovih u Spaniji.
Drugovi Zujovie i Hebrang
mnogo drugih rukovodeeih ko-
munista u Jugoslaviji, mnogo
generala, pukovnika i drugih
off cira, iheroja antihitlerovske
borbe, istaknuti partiski radnici,
prafesori univerziteta, pretstav-
nici napredne inteligencije, rad-
nici i radni seljaci koji vole
svoju zemlju i eeznu za tim da
je vide oslobodjenu lz kancli21
imperijalista, koji vole Soviet-
ski Savez i socijalizam, baeeni
su u tamnice i predani na mi-
lost i nemilost retima uniktava-
nja.
Jugoslovenski faisti iskljutu-
ju is redova partije komuntste
verne proleterskom internam-
nalizmu i uniltavaju ih, a na
drugoj strani su Airom orvorili
vrata partije burtoaskim I ku-
laekim elementima.
Kao rezultat faIistiekog tero-
ra protiv zdravih snaga KPJ,ru-
kovodstvo Komunistieke partije
Jugoslavije dospelo je potpuno
u ruke Ipijuna i ubica, najam-
nika imperijalizma. Komunistie-
kom partijom Jugoslavije zavla-
dale su kontrarevolucionarne
sue, koje samozvano istupaju u
ime partije. Poznato je da se
burtoazija odavno sluti starom
metodom ubacivanj a Ipijuna
i provokatora u redove radnie-
ke klase I da se na taj natio im-
perijalisti trude da iznutra raz-
biju partije i da ih podrede sebi.
U Jugoslaviji im je uspelo da
postignu taj cilj. FaIistieka ideo-
logija, falistieka unutraInja, a
isto tako I izdajnieka spoljna
politika Titove klike, potpuno
je podredjena inostranim impe-
rijalistiekim krugoyima i ona je
stvorila provaliju izmedju Api-
junsko-fakistieke Titove klike i
2ivotnih interesa slobodoljubi-
vih naroda Jugoslavije. Zbog to-
ga nailazi protivnarodna i izdaj-
nieka aktivnost Titove klike sve
vie na otpor kako od strane
komunista, koji su ostali verni
marksizmu-lenjinizmu, tako i od
strane radnieke klase i radnog
seljaItva Jugoslavije.
Saljemo borbeni komunistieki
pozdrav svim jugoslovenskim
drugovima koji hrabro podriose
krvavi teror po tamnicama i
koncentracionim logorima cite-
lata Rankoviea.
Ekonomski polotaj Jugoslavije
za radni narod je sve
6 NOVA BORBA * 20. XII.
Approved For Release 2005/04/22 : CIA-RDP83-00415R004200080001-5
Drlavni sektor nije svojina na-
roda, vet je to sektor drtavnog
kapitalizma, koji je stavljen u
slutbu inostranog kapitala.
Jugoslovenski radnik ne radi
za sebe i za svoj narod. Vilak
vrednosti koji on proizvede pri-
svajaju za Bebe inostrane banke
I trustovi u sve veaem razmeru.
8trajkove, do kojih je dallo u
raznim preduzeeima, kao no pri-
mer u levaonici STORE, u ra-
clionicama za opravku vagona
nedaleko od IVIaribora, u rudni-
ku Trbovlje, krvavo ,su uguiui
Rankovieevi janieare
FaIistieka teroristiCka dikta-
tura Titove klike protiv trudbe-
ninth masa vrAi se u korist ino-
stranog kapitala i domate bur-
ioazije, kako seoske tako i
gradske. Istovremeno sa jaea-
njem kulaItva vrIi se proces po-
rasta gradske burtoazije. Beo-
gradski faistieki demagozi po-
kukavaju da sakriju mere za re-
stauraciju kapitalizma brblja-
njern o ?likvidaciji eksploataoije?
Ill o ?triumfalnom markt socija-
lizma?. Pre godinu i po dana
izjavio je izdajnik Kardelj: ?U
naIoj zemlji izbrojeni su clani
svih ostataka iskorikeavanja eo-
veka eovekom.? U stvari poja-
ealo se kapitalistieko iskori/ea-
vanje po gradovima i selima;
kulaci i ostali eksploatatori bla-
gosiljaju svog dobrotvora-juduI-
ku Tita.
Svojom neprijateljskom poll-
tikorn prema SSSR i zemljarna
narodne ,demokratije Titova
klika je liAlla Jugoslaviju podr-
Ike tih zemalja i dovela je do
potpunog sloma petogodiInji
plan. Jugoslovenski trudbenici
,su sve vile svesni toga kakvu
nisku obmanu pretstavlja Tito-
vo brbljanje o ?izgradnji socija-
lizma? u Jugoslaviji bez i protiv
SSSR i narodnih demokratija.
Na selu je polotaj radnog
seljaktva teti nego ikada pre.
Radni seljaci su izlo2eni svire-
poj eksploataciji od strane ku-
laka i optereeeni su nepodna-
liivim porezima i prinudnim ra-
dom. ?Radne zadruge? koje se
nasilno osnivaju a na eijem se
eelu nalaze kulaci, pretstavljaju
novu forma eksploatacije rad-
nog seljaltva. Kulaci, koji ras-
polatu inventarom, iskorikava-
ju rad siromaInih seljaka a ta-
kozvanim ?zadrugama? &Atka
nemilosrdnije nego u svom pri-
vatnom gazdinstvu.
U poslednje vreme Tito sve
eeIte pribegava jednoj od naj-
okrutnijih formi eksploatacije
bezplatnom prinudnom radu
u korist ino,stranog kapitala. To
se zove ?dobrovoljan rads na
seal drveta, na graclnji drumo-
va itd. Desetine i desetine hilja-
da ljudi nasilno se odvlaee na
Iumske radove.
Karakteristieni su u tom po-
gledu edobrovoljni radovi,, po
Aumama Bosne i Hercegovina za
seeu drveta Za izvoz u Englesku
I Amerika. Uzimanje ljudi za
dobrovoljan rad vrAi se bez
ikakvog prethodnog poziva. ?
Pretstavnici organa drtavne bez-
bedno.sti dolaze.za vreme,ruelca
ill ii noel i nasilno odvode ljude
eija se imena nalaze u prethod-
no pripremljenim spiskovima.
Cesto puta ti ljudi ne odgovara-
ju uslovima predvidjenim u za-
konu, t. j. oni su ill suvile star
(preko 55 godina) ill suvige mladi
(mladji od 14 go-dies) a mnogi
od njih su bolesni i nesposobni
za rad. Broj bolesnih i staraca
dostite eak 20% celokupnog bro-
ja svih mobilisanih za rad. Tako
isto ne uzimaju se u obzir ni le-
karska uverenja o oslobodjenju
od ?dobrovoljnog rada?. Radni
dan traje 10-14 sati. Hrana je
lola i sastoji se od pasuljeorbe,
200 gnama hleba i 200 grama ku-
kuruznog braIna. Ljudi no dobi-
jails odela, spava se u umi na
zemlji, 6esto na kill I blatu,
pato ni barake no postoje. Po-
red ljudi so isto tako ?dobrovolj-
no? odvodi i stoka za vueu: ko-
nji i volovi sa opremom. Taj pri-
nudan rad nailazi na sve 2eI6i
otpor od strane masa.
Nacionalna politika bande
Ipi-
jun? ubica, koja je danas na
vlasfi u Jugoslaviji, je naciona-
listieko Iovinistieka, rasna poli-
tika fakistielcog tipa, politika
divljeg potlativanja nacionalnih
manjina, liAayajuei ih svakog
prava slobodnog razvitka.
Organizacije nacionalnih ma-
njina su raspuItene. Njihovi
polteni rukovodioci su pozatva-
rani i poubijani u tarnnicarna
jugoslovenskih falisti&i d2e-
lata.
Potto se u Jugoslaviji Itampa
1949
nacion.alnih manjina, kao i sva
Itampa, nalazi u rukama falls-
tiekih elemenata, nacionalne
marsjine ne mogu slobodno de
izraze svoju volju na svom ma-
ternjem eeeiku.
Jugoslovenska Itampa nalazi
se potpuno u slutbi amerielcog
imperijalizma i njegove agen-
ture Titovih Ipijuna i ubica.
Jugoslavija je postala marIa-
lizovaria zemlja. Iako su na Po-
eetku Tito i njegova klika tru-
bill, da ee opst,ati i ?bez zajmova
i zaklinjali se da amerieki do-
lari neee uprljati njihove
asop-
stvone snage? i ?speeifitan put?,
danas ovi politieki prevaranti
otvoreno trate pomoe amerielaih
banaka. Medjutim, poznato je da
se .amerieki bankari no zadovo-
ljavaju samo sa procentima.
Amerikanac Hor, pretsednik ko-
misije koju je poslala u Jugo-
slaviju Medjunarodna banka ?za
rekonstrukcijul obnovu?, ugnje-
zdio se u Beogradu kao gospo-
dar i na konferenciji za ktampu
koju je sazvao, izjavio je novina-
rima, da ee kontrolisati kako se
Kakve zakljueke treba izvuei
iz analize situacije u Jugosla-
viji.
1. Titova Apijunska grupa ne
izralava volju naroda Jugosla-
vije, nego volju angloameriekih
imperijalista, i zbog toga je
izdala interese zemlje i likvidi-
rala politieku i ekonomsku ne-
zavisnost Jugoslavije.
Borba protiv potpaljivata no-
vog svetskog rata ne mode se
zamisliti bez borbe protiv Tito-
ve klike. Iz toga se jasno vidi
medjunarodni znataj te borbe.,
2. aKomunistieka partija Ju-
goslavije? u svorne sadaInjem
sastavu palto je pala u rake
neprijatelja naroda, izgubila je
pravo da se zove komunistie-
korn partijom, i samo je aparat
za ispunjavanje Ipijuntskih za-
dataka klike Tita, Kardelja,
Ramkovita i Djilasa.
Borba protiv Titove klike
plaeenih Ipijuna i ubica je in-
ternacionalna dutnost svih ko-
munistielath i radniekih partija.
3. Glavni zadatak u rborbi
protiv Titove falistieke .diktatu-
re pada na radnieku klasu i na-
rode Jugoslavije a eelu sa re-
volucionarnim koinumstima.
Narodi Jugosla,vife gaje iskre-
' nu ljubav prema Sovjetskom
Savezu koji ih je oslobodio, i is
sveg srca tele da se orate u ve-
liku porodicu socijalizma i de-
mokratije. Narodi Jugoslavije
duboko mrze titovsku
Ipijun-
sku bandu I njene gospodare
angloamerieke imperijaliste. Po-
jaeava se tetnja i borba jugo-
slovenskih trudbenika za zbaci-
vanje falistiekih trzurpatora.
Du2nost je Immunistieldh i
radniekih partija, da svestrano
poma2u jogoslovenaku radnieku
klasu i radno seljaItvo, koji se
bore za povratak Jugoslavije
u tabor demokratije i socija-
lizma.
4. Barba protiv faIistiebrog
relima Titove klike u Jugosla-
viji dobija sve oItrije forme:
/trajkovi, pasivna rezistencija,
uperena uglavnom ,protiv pri-
nudne radne mobilizacije,
Ii-
renje ilegalnih letaka, otpor
protiv izyrIenja programa pro-
izvodnje u fabrikama i &lay-
nim preduzetima itd. Jugoslav-
venski radnici sve jasnije uvi-
cliaju da porastproizvadnje slu-
21 interesima imperijalista, i pri-
begavaju pasivnoj sab6ta2i.
Nntni preduslov za povratak
Jugoslavije u socijalistiekl ta-
bor je aktivna borba revolucio-
narnih elemenata kako u samoj
KPJ tako i izvan _nje, za po-
noon? radjanje revoluclonarne,
istinski komunistieke partije u
Jugoslaviji, verne marksizmu-
lenjinizmu, principima proleter-
sling internacionalizma i Iroa
bi se borila za nezavisnost Ju-
goslavije od imperija1izma.
5. Radnieka klaaa Jugoslavije
I komunisti koji je vode, treba
da koriste svestranu scilidamost
medjunarodne radnieke klase
u izgradnji ,svoje partije.Aktiv-
nost jugaslovensIdh komunista
poeinje da dobija organizovani-
ju i intenzivniju forma.
Potrebno je da so joe uporni-
je nastavi politieka i icleoloIka
karnpanja u raskrinkavanju ti-
tovske klike. ProtivnarocIpapo-
litika to agenture imperijalizma
mora biti jednoduIno osudjena
ed strane svetsiseg javnog
ennjenjaa Titovci ae deru na sva-
kom eaku da su iskljueeni iz
?
koristi zajam koji banka pru2a.
Jugoslovenski ekonomski planovi
se podnose tim monopolistirna
na odobrenje. Sa svim tim ide
ruku pod ruku beda naroda koju
donosi sa sobom MarIalizacija.
Inostrani kapital prodire u
Jugoslaviju mnogobrojnim ka-
nalima; ekonomska nezavisnost
Jugoslavije je likvidirana.
Najgmasnija uloga koju je
preuzeo na sebe kontrarevolu-
cionarni agent Tito sastojala se
u tome da zada udarac demo-
kratskoj armiji Greke. Dtelati
grekog i jugoslovenskog naroda
Tito i Caldaris, doIli su do pu-
nog sporazuma, dogovorivIi se
tajno da uniAte herojske greke
partizane. Dok je Tito davao
instrukcije svojoj vojsci kako da
zabode not u ledja grekoj de-
mokratskoj armiji, njegov dielat
Vukmanovie pile u ?Borbi? o
agreAkama? koje je poeinila Ko-
munistieka partija Greke. U
ovim, za greke patriote tako
telkim danima, op sa bespri-
mernom podloku srarnno napada
rukovodstvo partije i druga Za-
II
svih medjunarrodnih demokrat-
skih organizacija. Oni odaju
svoj strah da neee modi sa
uspehom da nastave svoju Ipi-
jtmatu i da ee ih njihovi ,ame-
rieki gospodad otpustiti.
Budimo nemilosrdni i riepo-
mirljivi prema toi podloj agen-
turi. Neka no natdje nigde ni
najmanjeg oslonca.
6. Svaka komunistieka i rad-
nieka partija ima prod sobom
vrlo ozbiljne zadatke u vezi sa
poiaeonjem budnosti. No radi se
samo o elanovima partije, vet
takodje 0 masama trudbenika
koje treba adgajati u duhu re-
volucionarne budnosti. Budnost
masa treba da dobije organizo-
vane forme. Potrebno je razgo-
Reavati I iskorenjivati iz naih
redova burtoasko nacionalistie-
ke elemente i aye agente impe-
rijalizma, pod bib o kakvom za-
stavom se skrivali.
U narodno demokratskim ze-
mljama, badmost dr2ave --
drlave diktature proletarijata
? dobija nameiti. znaeaj.
Poznato je da u narodno de-
mokratskim zemljarna stari
,dr2avni aparat nije bio razbijen
najedanput, kao Ito je to bio
slueaj za vrerne Velike oktobar-
ske socijalistieke revolucije. To
znaei da budnost komrunista
mora u tom pogledu naraeito
da se pajaea. Komunistieke
i.radnieke partije imaju za za-
datak da izvuku sve zakljueke,
koji proizilaze iz sudskog proce-
sa u BudimpeIti protiv Ipijuna
Rajka i Brankova.
Treba imati u vidu, da i po-
red tellog poraza koji su
dodi-
yell angloamerieki imperijalisti
u budimpeItanskom procesu,
Ofli nisu odustali od ,svog got-
junskog i zavereniekag rada
u narodnoademokratskim ze-
mljama. Konferencija .ameriekih
ambasadora u zemljama Is-toe-
ne Evrope, koja je nedavno
,odr2ana u Londonu, imala je
upravo za cilj da ponovo ras-
motri rad ,amerieke agenture
u tome dela Evrope u vezi
sa budimpeltanskim procesona.
Prerna zapadnoj Itampi, koja
vile ne skriva eime se bave
amerieki diplomat, reIeno je
u Londoein da se u Beogradu
uspostavi Ipijunska centrala.
U isto vreme komisij a dr2a,vnog
departmana, pod pretsedniltvom
euvenog gala obaveltajne ,s1u2-
be Sjedinjenih Drava Alena
Dalesa, izradila je ?akeioni pro-
gram ? za zombie Istoene Evro-
pe, ? program koji sadr2l ?mo-
ve rnetode?.
Nema sumnje, da te glavrta
ruloga u tarn gnusnom ,delu biti
dodeljena starim Ipijunima i
agentima?pcovokatorim.a titov-
ske klike. Ta klika ee pokuIati
da iskoristi ljude kao Ito je bio
Rajk, ,isto tako kao i najenanje
slabosti i prukotine u redovima
partija i drtavnog aparata, ne-
zadovoljne naci4analist1eke ole-
manta i ljude su sumnjivorn
proeloIeu.
Treba ,stalaao imati u vidu,
kako to uei boljeevizam, da je
potrebno .da se prestane, sa
operrtunistiekom blagonaklono-
sea, koja proizila,zi is pogreIne
pretpostavke, ,da sa parastom
nails snaga neprijatelj i)ostaje
sve pitomiji i sve .manie opa-
san. Tokyo pretpostavka je
potpuno pogreIna. Treba imati
na umu da je stanje
neprijatelja beznadetnije utoli-
Approved For Release 2005/04/22 : CIA-RDP83-00415R004200080001-5
hariadisa. Znajuei kakve sim-
patije i solidarnost oseta jugo-
slovenski narod prema grekien
partizanima titovska klika je
pripremila ?opravdanjee syojih
postupaka.
Star! provokator Vukmanovie
pisao je da je ?borba izgubljena
zbog potpuno pogreene linije
koju je rukovodstvo sprovodilo
po najvainijim pitanjima (oru-
2ana borba, organizacija i vojna
obuka, po pitanju vlasti, uza-
jamnih odnasa sa imperijalisti-
ma itd.)
Ti eland ne mogu sakriti pod-
lost Titove klike, jer, od svih
zloeina koje je ona izvrAila, po-
moe koju je prutila monarho-
faIistima protiv grekih partiza-
na, jeate jedan ad najeudovil-
nijih zloeina.
Sve to einjenice prutaju pot-
punu karakteristiku gestajaov-
skog retima i faIistieke politike
Titove klike.
All nije daleko dan kada Ce
se narodi Jugoslavije obratunati
sa torn bandom Ipijuna, provo-
katora i ubica.
ko Ce on biti spremniji da se
lati ?krajnjih mera?.
Kao oszaavu pojatanja bud-
nosti mi treba da postavimo po-
jaeani vaspitni rad. U vezi sa
tim ?Za trajni min za narodnu
demokratiju? rezimirao je za-
datke komunistieldh i radnie-
kih partija u elanku ?Pojaeati
revolucionarnu budnost.?:
?Marskizam-lenjinizam uCi
da partije radnieke klase
mogu samo onda zaustaviti i
potuei neprijatelja svuda i
uvek, ma pod kakvom se god
maskom skrivao, ako budu
sistematski povetavale poll-
tieki i ideoloeki nivo svojih
kadrova, ako ih budu vaspi-
tavale u beskompromisnom
duhu prema svim skretanji-
ma sa linije marksizma-lenji-
nizma, ako budu organizacio-
rno utorIeivale svoje redcrve i
nemilosnino otstraniivale iz
partije sve tudje elemente,
blagovremeno, otkrivale I ot-
stranjivale sva nacionalistie-
ka i revizionistiels,a skretanja,
I podizale nivo klasne svesti
radnieke klase i celog radnog
naroda.a
Najglavnija pouka, koja pro-
izilazi iz iskustva velike Boljge-
vieke partije, leli u tome, Ito ie
radi poiatani,a budnosti potreb-
no zavesti bollIevieki red u na-
Ioj vlastitoj partiskoj kuti.
Gla,vno ,sretstva u torn pogledu
Jo proveravanje elanova part-
je. To sretstvo je upotrebio yea
cep niz partija unarodno-dema-
kratskim zemljama I postignuti
so i)ozitivni rezultati. U nalaj
partiji,rnaprimer,gde je prover-
ka jog u toku, iskljueuju se is
njenith redova neprijateliski i
strani ale-mend, koji su prodrli
u partiju u periodu kada su
njena vrata bila Iirom otvore-
na. Nema sumnje da Ce to mere
znatno otetati pokulaje nepri-
jatelia da nadju taeke oslonca
u nagoi partiji.
Komunistieke 1 radnieke par-
tije moraju pojaeati ideolakku
buclnast svojith elanova. Moraju
biti stvamo boljAevieki neno-
mirljive protiv svih skretanja
ad proleterskog internacionali-
zma, moraju pojaeati ideobolki
rad za vaspitanje komunista
u duhu vernosti proleterskom
internacionalizmu, u duhu ne-
parnirljivosti prema svakom
skretanju ad naeela marksizma-
lenjinizina, u duhu vernosti na-
rodnoj demakratiji i socijalizmu
I medjunairodnom socijalistie-
kom taboru na Celu sa SSSR.
Potrebna je pojaeana budnost
U nand, literaturi, slikarstvu,
muzici i u filrnu, potrelaan je
nepomirljiv stay prema svakoi
tendenciji koja je tudja radnie-
koj klasi, prema propagandi
kosmopolitizma.
Podignimo jog vile pobedo-
nosnu zastavu proleterskog in-
ternacionalizma, gajimo ljubav
prema Sovjetskom Savezu,
prvoj zernlji socijalizma, bazi
svetskog revolucionarnog pa-
kreta, glavnom bedemu borbe
za mir i slobodu naroda, prema
velikoj Bolfleviekoj partiji, ko-
ja je vodeta snaga svetskog re-
volucionarnog pokreta I prema
genijalnom utitelju radnog Co-
veeanstva i vodji borbe naroda
za /Mr i socijalizam, drugu
Stabil/1u.
(sZa erajrni rain za rsarodnu de-
mokratijue od 2-XII-1949)
Odbrana
(Nastavak sa eetrvte strane)
veza a pri oeuvanju privredne,
ekonomske i narodne nezavis-
nosti, za kratko vreme zaleeiti
rane koje je naneo rat i fanizam
I onigurati brzi razvoj industrije
i drugih grana privrede i kul-
ture.
Otkrivanje izdajnidke Titove
klike na budimpentanskom pro-
cesu protiv Rajka i BrECnkova
i propast zlodinaellih planova
svetske reakcije za obnovu ka-
pitalizma u zemljama narocine
demokratije dokaZ je snage
evrstine narodno demokratiskih
retima.
o parastu i jadanju antiimpe-
rijalistiekih snaga svedoee dalje
ogromni uspesi narodnooslobo-
dilaeltog rata u kolonijalnim i
zavisnirn zemljama. Kineski na-
rod odneo je istorisku pobedu,
svrgnuvni rain./ Kuomintanga,
retim nacionalne izdaje, koloni-
jalne eksploatacije i feudalnog
ugnjetavanja. Stvaranje Narod-
ne Republike Kine nanosi naj-,
jaei udarac zavojevaeltim piano-
vima amerieltog imperijalizma,
sradunatim na ,pretvaranje Kine
u svoju koloniju i placdarm nove
ratne agresije, otvara novu
ogromnu brenu u sistemu impe-
rijalizma, poeinje novu stranicu
u narodnooslobodilaekoj borbi
svih naroda koje ugnjetava im-
perijalizam. Ukljudivanje Kine
u porodicu demokratskih miro-
ljubivih drtava znaei dalju pro-
menu u odnosu snaga na medju-
narodnom polju u korist tabora
demokratije i mira, progiruje i
? ojaeava front mira.
Veorna krupan uspeh tabora
mira i demokratije i novi ?poraz
imperijalistidkog tabora jeste
obrazovanje Nemaelte Demo-
kratske Republike, koje je drug
Staljin u svome pozdravu Vil-
helmu Piku i Otu Grotevolu
okarakterisao kao prekretnicu u
istoriji Evrope. Taj istoriski akt
dokazuje porast i ujedinjenje
demokratskih snaga nemadkog
naroda, koje se bore za jedin-
-istvenu, demokratsku 1 mirolju-
bivu Nemaeku, koje izvlade pra-
vilne zakljueke iz dva svetska
rata i vine ne tele da budu
iskorindene kao pladenici pre-
tendenata na svetsko gospod-
stvo.
Pobeda demokratskih snaga u
Nemadkoj, koje uzimaju sud-
binu zemlje u svoje ruke, pret-
stavlja novi poraz angloamerie-
kih potpaljivaea rata. Kako
kate drug Staljin: 3,Nema
sumnje, da postojanje, miro-
ljubive, demokratske Nemaeke,.
zajedno sa postojanjem miro-
ljubivog Sovjetskog Saveza
iskljuduje mogudnost novih ra-
tova u Evropi, eini kraj krvo-
prolielma u Evropi i onemogu-
duje porobljavanje evropskih
zemalja od strane svetskih im-
perijalista.<
o porastu snaga demoltrat-
skog tabora i slabljenju pozicija
imperijalizma takodje redito go-
von i svuda vidan razmah demo-
kratskog a naroeito radniekog
pokreta, pod vodstvorn komu-
nistiekih partija. Jaeanje uti-
caja komunistiekih partija na
mase i pored besnog progona
?komunista u celom taboru svet-
ske reakcije i razmah ntrajkae-
kog pokreta radnieke klase u
'svim kapitalistieltim zemljama
Evrope, Amerike i Australije,
najbolji su dokaz za to.
o stalno rastudoj i sve modni-
joj snazi tabora mira i demo-
kratije jasno govori niroko raz-
vijeni pokret branilaca mira, u
koji su se ved ukljudile stotine
miliona ljudi. Prvi put u isto-
riji eovedanstva nikao je orga-
nizovani front mira, koji je ,po-
stavio za cilj odbranu doveean-
stva pred novim svetskim ratom,
izolaciju klike potpaljivaect no-
vog rata i obezbedjenje mime
saradnje naroda. Taj pokret
odratava duboke promene, koje
su nastale u svetu kao rezultat
borbe naroda za slobodu a pro-
tiv opasnosti fanistiekog po-
robljavanja. On takodje svedoei
o nevidjenom porastu politike
svesti masa, o tome, da su na-
rodi izvukli pouku Is gorkih
iskustava dva svetska rata i da
su ispunjeni nesalomljivom vo-
ljom da sprede novi rat, odbrane
Approved For Release 2005/04/22: CIA-RDP83-00415R004200080001-5
M. SUSLOV
6
mira i borba protiv
stvar mira I onemogude zlobne
planove potpaljivada rata.
Narodi, koji su pretiveli tenka
iskustva poslednjih desetina go-
dina, uzimaju sada odbranu mira
u svoje ruke ? to je jedno od
vatnih svojstava pokreta brani-
laca mira,
Ma koliko besneli potpaljivadi
rata i njihovi pomodnici, da-
nannja istoriska situacija se iz
osnova razlikuje od situacije u
kojoj su pripremani prvi
drugi svetski rat. r,Suvine su
tive u sedanju naroda grozote
neda.vnoga rata i suvine su veli-
ke druntvene snage mira, da hi
Ceroilovi udenici u agresiji mogli
preovladati i baciti sv,et u novi
rat.< (J. V. Staljin.)
Odbrana sveta od novoga rata
u danannjoj konkretnoj istori-
skoj situaciji nije utopija, ved
realna mogudnost. Ako narodi
budu budni, aktivni i jedinstveni
U svojoj borbi za mir, ako budu
uporni i istrajni u odbrani mira,
potpaljivadima rata nede uspeti
da ostvare svoju krvavu na-
meru ? da raspale plamen
tredeg svetskog rata.
Snaga pokreta pristalica mira
lei u tome, to su se u njega
ukljudile stotine miliona ljudi iz
radnielte klase, seljantva, inte-
ligencije 1 srednjih gradskih slo-
jeva bez razlike rasne i nacio-
nalne pripadnosti, bez razlike na
versko I politielto ubedjenje.
Snaga i mod pokreta za mir
sastoji se dalje u tome, to je
on dobio organizovani karakter.
Borci za mir sve se vine okuplja-
ju i organizuju u lokalnim, na-
cionalnim i medjunarodnim ra-
zmerama. Pokret pristalica mira
ponikao je kao pokret protesta
masa protiv >>Marnalovog plana<
I agresivnog Zapadnog 1 Severo-
atlantskog bloka. Milioni ljudi u
Francuskoj, Italiji i drugim ze-
mljama podigli su svoj glas
protiv politike ameriekog impe-
rijalizma, uzeli ueenda u ntraj-
kovima i protestnim demonstra-
cijama i sakupljanju potpiaa na
peticijama za mir.
Veliki -znadaj za nirenje po-
kreta boraca za mir ima.o je
Vroclavski kongres kulturnih
radnika za odbranu mira, Svet-
ski kongres Demokratske fede-
racije tem, u Budimpenti Cu je_
sen1948) a narodito Svetski
kongres za odbranu mira u Pa-
rizu i Pragu od 20 do 25 aprila
o. g., na kome je bilo zastuplje-
no 600 miliona organizovanih
boraca za mir.
Pokret za odbranu mira ne-
prestano je rastao i jadao. Dru-
gi Svetski sindikalni kongres,
koji je odrtan u Milanu poeet-
kom jula, odobrio je manifest
Pariskog kongresa I izradio
konkretni program za 72 miliona
elanova sindikata, organizovanih
u Svetskoj sindiltalnoj federaciji.
U nizu zemalja odrtani su na-
cionalni kongresi za odbranu
mira. Preko cele Zapadne Evro-
pe prohujao je talas ntrajkova,
svenarodnih manifestacija i pro-
testnih mitinga protiv ratifika-
cije Severoatlantskog pakta. U
mnogim zemljama stvoreni su
nacionalni komiteti za odbranu
mira 1 pristupljeno je organi-
zovanju takvih komiteta pa gra-
dovima, preduzedima i ustano-
vama. Pokret boraca za mir niri
se takodje u SAD i Velikoj Bri-
taniji, diji narodi na sebi sve
vine osedaju tetinu ubistveno
agresivne politike svojih vlada-
judih krugova.
Drugovi, kratak pregled me-
djunarodne situacije, dakle, po-
kazuje, da su u borbi protiv
imperijalista i rata porasle
ojaeale snage mira, demokratije
I socijalizma. Dalji porast modi
Sovjetskog Saveza, politielto i
ekonomsko uevrndenje narodno-
demokratskih zemalja 1 njihovo
stupanje na put izgradnje soci-
jalizma, istoriska pobeda narod-
ne revolucije u Kini, stvaranje
Nemaeke Demokratske Republi-
ke, uevrndenje komunistiekih
partija I porast demokratskog
pokreta u Itapitalistieltim ze-
mljama, ogromni razmah po-
kreta pristalica mira ? sve to
mad' vanredno progirenje
udvrndenje antiimperijalistidkog
I demokratskog tabora.
Istovremeno, imperfjalistidki 1
antidemokratski tabor gubi jed-
nu poziciju za drigom. Pobede
tabora demokratije i socijaliz-
ma, nastupajuda ekonomska kri-
za, dalje zaontravanje sveopgte
krize kapitalistidkog sistema
zaontravanje svih unutrannjih i
spoljnih suprotnosti toga slate-
ma svedoee o sve vedem slablje-
nju imperijalistidkog tabora 1 o
tome, da je ceo kapitalistidki
sistem osudjen od istorije.
Zaontravaju se i moraju se
zaontravati suprotnosti medju
kapitalistiekim drtavama u sa-
mom taboru svetske reakcije,
ma kako se te suprotnosti mas-
kirale jedinstvom antisovjetske
antikomunistidke politike tih
drtava.
Ti svojoj suntini kolonijalni
karakter politike SAD prema
marnalizovanim zemljama, poli-
tike porobljavanja Zapadne Evro-
pe i drugih kapitalistiekih ze-
malja od strane ameriekog im-
perijalizma, besna konkurentska
borba za trtinta i eksploataciju
kolonija produbljuje, narodito u
uslovima ekonomske krize, su-
protnosti medjr1 kapitalistiekim
potpaljivaca rata
zemljama, a pre svega suprot-
nosti izmedju SAD i Velike Bri-
tanije.
Zaontravaju se i moraju se
zaatravati suprotnosti unutar
kapitalistiekih zemalja. Uprkos
svih prorodanstva burtoaskih
3.madjionidara ekonomskih oluja<
ekonomska kriza, kako u ?e-
rid i u Evropi, neizbetno
sazreva. Smanjuje se proizvod-
nja, smanjuje se izvoz robe i
trgovina na unutrannjem trtintu.
Neprestano raste nezaposlenost,
broj nezaposlenih i poluzaposlenih
u kapitalistieltim zemljama pe-
nje se do ogromne cifre ? 40
miliona. U vezi sa trkom u na-
orutavanju pada na ledja radnog
naroda sve tete poresko breme.
Produtava se smanjenje realne
nadnice i celokupnog tivotnog
standarda radnieke klase. De-
valvacija valuta, provedena u
vedini kapitalistiekih zemalja,
pretstavlja novu pljadku trudbe-
nika, jer za svoju i onako nisku
zaradu mogu sada da kupe jog
manic najneophodnijih sretsta-
va za tivot. Materijalno stanje
HI
radnog naroda postaje nesnosno.
Takva situacija nutno vodi
zaontravanju unutrannje politid-
ke situacije u kapitalistiekim
zemljama, izaziva.nju ozbiljnih
klasnih borbi.
To sve slabi i slabide sve vine
snage imperijalistidkog tabora,
snage potpaljivada rata.
Avanturistidka spoljna politi-
ka imperijalista is Volstrita i
Sitija sa svoje strane jon vise
slabi antidemokratski tabor. Ta
politika trpi jedan poraz za dru-
gim, Krah ?atomske diplomati-
je